Србија може добити север Косова, манастире и Републику Српску

Вла­да у Бе­о­гра­ду по­сла­ла је ди­пло­мат­ске сиг­на­ле да је спрем­на да про­ме­ни је­зик у пред­ло­гу сво­је ре­зо­лу­ци­је о Ко­со­ву, ка­ко би по­ста­ла при­хва­тљи­ви­ја за ЕУ и САД, али пи­та­ње је ко­ли­ко да­ле­ко је Бе­о­град у тим про­ме­на­ма спре­ман да иде – ка­же у ин­тер­вјуу за „Прав­ду“ Тед Кар­пен­тер, аме­рич­ки ана­ли­ти­чар и пот­пред­сед­ник Од­се­ка за спољ­ну по­ли­ти­ку и од­бра­ну Кеј­то ин­сти­ту­та из Ва­шинг­то­на.

– Аме­ри­ка од Бе­о­гра­да оче­ку­ју та­кве из­ме­не ко­је би ре­зо­лу­ци­ју учи­ни­ле ап­со­лут­но бе­сми­сле­ном. Ни­шта ма­ње од то­га за Ва­шинг­тон ни­је при­хва­тљи­во.

Да ли је по­сле та­квих из­ме­на мо­гу­ће по­но­во по­кре­ну­ти пре­го­во­ре о ста­ту­су, што Бе­о­град же­ли?

– САД и ЕУ сма­тра­ју да се мо­же раз­го­ва­ра­ти о све­му осим о ко­сов­ској не­за­ви­сно­сти, јер је то, по њи­ма, за­вр­ше­на ствар. Тог ста­ва ће се и да­ље др­жа­ти.

Шта је он­да ре­ал­но да се де­си на­кон сед­ни­це Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН-а?

– Оче­ку­јем да ће се ово пи­та­ње ву­ћи још не­ко вре­ме. На­дам се да ће у јед­ном тре­нут­ку за­пад­не си­ле има­ти раз­у­ме­ва­ња и отво­ри­ти раз­го­во­ре о при­ла­го­ђа­ва­њу гра­ни­ца.

Шта зна­чи „при­ла­го­ђа­ва­ње гра­ни­ца“?

– То зна­чи да би се­вер­ни део Ко­со­ва са пре­до­ми­нант­ним срп­ским ста­нов­ни­штвом уме­сто да оста­не у др­жа­ви Ко­со­во пот­пао под ју­рис­дик­ци­ју Бе­о­гра­да. У том сме­ру би гра­ни­це би­ле при­ла­го­ђе­не, исти аран­жман би ва­жио и за не­ке вер­ске објек­те на Ко­со­ву, ко­ји би би­ли ин­кор­по­ри­ра­ни у Ср­би­ју. За­уз­врат, Ср­би­ја би вр­ло ве­ро­ват­но мо­ра­ла да ди­пло­мат­ски при­зна не­за­ви­сност Ко­со­ва. Ми­слим да је то нај­ма­ње што ће за­пад­не си­ле тра­жи­ти од Ср­би­је. Али, ти раз­го­во­ри о из­ме­на­ма гра­ни­ца мо­гу­ћи су тек за не­ко­ли­ко го­ди­на. Ни­сам си­гу­ран да ће се то ика­да де­си­ти, јер ће ЕУ и САД на све на­чи­не по­ку­ша­ва­ти да спре­че пре­го­во­ре на ту те­му.

Због че­га се Ср­би­ји не да­је ни­ка­ква ком­пен­за­ци­ја за гу­би­так Ко­со­ва?

– Ту­жна је чи­ње­ни­ца да је ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца би­ла из­у­зет­но ри­гид­на по мно­гим пи­та­њи­ма у ве­зи бив­ше Ју­го­сла­ви­је. И ра­ни­је сам го­во­рио да је став Аме­ри­ке и ње­них европ­ских парт­не­ра да сва­ка ет­нич­ка гру­па у бив­шој СФРЈ има пра­во на се­це­си­ју и са­мо­о­пре­де­ље­ње, осим Ср­ба.

За­што је то та­ко?

– Не знам, још увек ни­сам ни бли­зу да до­ђем до не­ког, ра­ци­о­нал­ног од­го­во­ра од зва­нич­ни­ка или кре­а­то­ра по­ли­ти­ке за­пад­них зе­ма­ља. То је мр­тав угао у ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци, упра­во то спре­ча­ва, оне­мо­гу­ћу­је кон­струк­тив­не про­ме­не. Ми­слим да има­мо „са­стој­ке“ за мо­гу­ће ре­ше­ње Ко­со­ва. То ре­ше­ње не би за­ин­те­ре­со­ва­не стра­не усре­ћи­ло, али би бар би­ло при­хва­тљи­во.

А то је…?

– То је да Ср­би­ја не­вољ­но при­зна не­за­ви­сност Ко­со­ва, али уз те­ри­то­ри­јал­не из­ме­не, и да мо­же да по­тра­жу­је и Ре­пу­бли­ку Срп­ску, уко­ли­ко Ср­би ко­ји та­мо жи­ве же­ле да се при­дру­же Ср­би­ји. На тај на­чин би се сма­њио обим ква­зи-др­жа­ве Бо­сне, ко­ја не функ­ци­о­ни­ше ни по јед­ном прин­ци­пу, ни­ти ће функ­ци­о­ни­са­ти у ско­ри­јој бу­дућ­но­сти.

Шта Бе­о­град тре­ба да ура­ди да би до­био та­кав дил у бу­дућ­но­сти?

– Глав­ни про­блем Бе­о­гра­да је да про­ме­ни јав­но мње­ње у Ср­би­ји ка­ко би при­хва­ти­ло ту вр­сту тр­го­ви­не. У овом тре­нут­ку, сва­ка вла­да ко­ја би пред­ло­жи­ла при­зна­ва­ње Ко­со­ва, под би­ло ко­јим усло­ви­ма и без об­зи­ра на уступ­ке ко­ји би се до­би­ли, по­чи­ни­ла би по­ли­тич­ко са­мо­у­би­ство. Ако се не про­ме­ни јав­но мње­ње, оста­ће­те за­ро­бље­ни у су­бјек­тив­ној ствар­но­сти у ко­јој Ср­би­ја од­би­ја да при­зна Ко­со­во, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца твр­ди да су не­за­ви­сност Ко­со­ва и ње­го­ве гра­ни­це све­ти­ња, а ква­зи-др­жа­ва Бо­сна и да­ље оп­ста­је као шти­ће­ник ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, и та­ко де­це­ни­ја­ма. То је ужа­сна си­ту­а­ци­ја и ни­је до­бар основ за при­јем тих зе­ма­ља у ЕУ. Јер, с об­зи­ром на по­ли­тич­ку и еко­ном­ску си­ту­а­ци­ју у свим тим зе­мља­ма, ап­со­лут­но је не­ре­ал­но да би се сви про­бле­ми ре­ши­ли јед­но­став­ним ула­ском у ЕУ.

Ми­сли­те да још ни­је ка­сно да Бе­о­град из­ву­че не­што из ко­сов­ске за­вр­зла­ме?

– Не, али као што сам ре­као, јав­но мње­ње у Ср­би­ји мо­ра да се про­ме­ни. И За­пад мо­ра да про­ме­ни свој став и по­ста­не флек­си­бил­ни­ји. Обе стра­не би тре­ба­ло да бу­ду кре­а­тив­ни­је да би се на­пра­вио иоле трај­ни­ји до­го­вор. Ср­би су сма­тра­ли да су они мо­рал­но и прав­но гле­да­но у пра­ву, то је би­ла њи­хо­ва по­зи­ци­ја и да, пре­ма то­ме, не тре­ба да при­ста­ну на ком­про­мис. Сла­жем се да су мо­рал­но и прав­но Ср­би у пра­ву, али то не ме­ња ре­ал­ност.

За­ро­бље­ни у гу­бит­нич­кој по­зи­ци­ји

Шта је, по ва­шем ми­шље­њу, нај­ве­ћа гре­шка ко­ју је Бе­о­град на­пра­вио по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на у бор­би за Ко­со­во?

– Гре­шка је упор­но ин­си­сти­ра­ње Бе­о­гра­да ни­ка­да не­ће при­зна­ти Ко­со­во. То је за­гла­ви­ло Бе­о­град у по­зи­ци­ју из ко­је не мо­же да по­бе­ди, због дис­па­ри­те­та мо­ћи из­ме­ђу Ср­би­је с јед­не, и САД и ЕУ с дру­ге стра­не. Ако Бе­о­град не по­ста­не кре­а­ти­ван, та „за­ку­ца­ност“ у гу­бит­нич­ку по­зи­ци­ју са­мо ће се по­гор­ша­ва­ти на­ред­них го­ди­на.

Ср­би­ју мно­го го­ди­на де­ли од ЕУ

Из Не­мач­ке се, с вре­ме­на на вре­ме, мо­же чу­ти да про­цес ши­ре­ња ЕУ тре­ба за­у­ста­ви­ти на­кон при­је­ма Хр­ват­ске, али се при том Ср­би­ји на­ста­вак евро­ин­те­гра­ци­ја усло­вља­ва од­но­сом пре­ма Ко­со­ву. Ми­сли­те ли да ће Ср­би­ја ика­да ући у ЕУ?

– Ми­слим да ши­ре­ње ЕУ ни­је го­то­во, али ће тај про­цес ићи мно­го спо­ри­је не­го што је то био слу­чај са не­ким дру­гим зе­мља­ма. Што се Ср­би­је ти­че, ми­слим да ће, ду­го­роч­но гле­да­но, она по­ста­ти члан ЕУ, али до та­да има још мно­го, мно­го го­ди­на. Сва­ка­ко, мно­го ви­ше од 5 или 10 го­ди­на.

Марија Кордић