Ада или Лисичји поток

Ђе­не­ра­ла Дра­го­љу­ба Дра­жу Ми­ха­и­ло­ви­ћа уби­ле су ко­му­ни­стич­ке вла­сти 17. ју­ла 1946, по­што су га прет­ход­но осу­ди­ле на смрт, а где је стре­љан, од­но­сно по­ко­пан, на Ади Ци­ган­ли­ји или у Ли­сич­јем по­то­ку – не­ће се, из­гле­да, још ду­го са­зна­ти.

Ср­би­ја је до­шла до до­ку­мен­та ко­ји по­твр­ђу­је да је ко­ман­дант Ју­го­сло­вен­ске вој­ске у отаџ­би­ни, Дра­го­љуб Дра­жа Ми­ха­и­ло­вић, стре­љан 17. ју­ла 1946. го­ди­не, са­оп­штио је др­жав­ни се­кре­тар Ми­ни­стар­ства прав­де Сло­бо­дан Хо­мен. У пи­та­њу је те­ле­грам ко­ји је бри­тан­ска ам­ба­са­да упу­ти­ла сво­јој вла­ди, у ко­ме се на­во­ди да је Ми­ха­и­ло­вић стре­љан то­га да­на, ре­као је Хо­мен, на­во­де­ћи да су ло­ка­ци­је на ко­ји­ма је са­хра­њен де­фи­ни­тив­но Ада Ци­ган­ли­ја или Ли­сич­ји по­ток.

У Ср­би­ји не по­сто­ји ни­је­дан зва­нич­ни до­ку­мент, или је у при­ват­ним ар­хи­ва­ма, о да­ну смр­ти Ми­ха­и­ло­ви­ћа, ни­ти о ме­сту где је по­ко­пан.

Ми­ло­сав Са­мар­џић, аутор ви­ше књи­га о Ми­ха­и­ло­ви­ћу, ка­же да не ве­ру­је да по­сто­ји искре­на на­ме­ра да се раз­ре­ши ви­ше­де­це­ниј­ска ми­сте­ри­ја.

– Да је Дра­жа уби­јен, а он ни­је стре­љан, не­го су га уту­кли 17. ју­на, зна­ло се свих ових де­це­ни­ја ши­ром срп­ске ди­ја­спо­ре. И овог пу­та власт, у ко­јој се­де по­том­ци ко­му­ни­ста, ба­ца ма­глу и на­ста­вља да у од­ре­ђе­ним вре­мен­ским раз­ма­ци­ма под­гре­ва увек исту при­чу. Уме­сто да по­шту­ју за­кон и уме­сто да ис­тра­жни ор­га­ни ра­де свој по­сао, фор­ми­ра­ју ко­ми­си­ју и за­ма­ја­ва­ју на­род – ка­же Са­мар­џић.

Ње­го­ва те­за је да је Ми­ха­и­ло­вић уби­јен у Ли­сич­јем по­то­ку, а да су све при­че о ло­ка­ци­ји на Ади Ци­ган­ли­ји ко­му­ни­стич­ка под­ме­та­чи­на, ко­ју об­на­вља и бив­ши за­то­че­ник за­тво­ра на Ади Ци­ган­ли­ји, да­нас ста­нов­ник Чи­ка­га Ми­ха­и­ло Ша­шки­је­вић.

– Ако Дра­жу бу­ду тра­жи­ли у Ли­сич­јем по­то­ку, си­гур­но ће от­ко­па­ти и ма­сов­ну гроб­ни­цу свих ко­је су ко­му­ни­сти ли­кви­ди­ра­ли да би се до­мо­гли има­ња на Де­ди­њу, и ова власт то зна. Ис­ко­па­ва­ња ће би­ти, ко­па­ће на Ади и, ка­ко ни­шта не­ће на­ћи, ре­ћи ће јав­но­сти да су све учи­ни­ли, али да, ето, Дра­же не­ма – ка­же Са­мар­џић.

Са­свим су­прот­но од Са­мар­џи­ћа твр­ди Ми­ха­и­ло Ша­шки­је­вић из Чи­ка­га, чи­ји је отац био при­пад­ник Ју­го­сло­вен­ске вој­ске у отаџ­би­ни и ко­ман­до­вао бро­дом ко­ји је кра­ља Алек­сан­дра во­зио у Мар­сеј, а по­сле атен­та­та ње­го­во те­ло вра­тио у Сплит. Он ка­же да је као де­чак био у за­тво­ру на Ади Ци­ган­ли­ји и да су му, у но­ћи ка­да је уби­јен Ми­ха­и­ло­вић, стра­жа­ри за­тво­ра, „ко­ји ни­су би­ли ко­му­ни­сти, не­го срп­ски се­ља­ци“, ре­кли: „Уби­ше нам Дра­жу“. Ша­шки­је­вић твр­ди да се ко­сти ђе­не­ра­ла Ми­ха­и­ло­ви­ћа на­ла­зи­ле у сеп­тич­кој ја­ми, за­јед­но са Хр­ва­том Ан­дри­јом Хе­бран­гом, али су по­сле 15 го­ди­на бул­до­же­ри­ма тај слој тла на­не­ли уз ре­ку Са­ву, као на­сип ко­јим се да­нас до­ла­зи до Аде.

Пре­ма ре­чи­ма Ша­шки­је­ви­ћа, Ми­ха­и­ло­вић је ба­чен у сеп­тич­ку ја­му у ко­ју су ка­сни­је ба­ци­ли и Ан­дри­ју Хе­бран­га ста­ри­јег, чи­ји је унук са истим име­ном и пре­зи­ме­ном био ми­ни­стар у хр­ват­ској вла­ди. Упра­во то, ка­ко ка­же, раз­лог је због че­га се под­ме­ће те­за о Ли­сич­јем по­то­ку, као ме­сту где је уби­јен Ми­ха­и­ло­вић.

– У ис­тој ја­ми би­ли су и Дра­жа и Хе­бранг. Не­ће ни­ко да их тра­жи, јер ако тра­же Дра­жу, на­ћи ће и Хе­бран­га, а Ср­би се не бо­је Ср­ба, они се бо­је Хр­ва­та. Ни­је у пи­та­њу Дра­жа, не­го Хе­бранг. Тек ка­да је Хе­бранг за­тра­жио те­ло свог де­де, он­да се ро­дио ла­жни Ли­сич­ји по­ток. Све то се за­та­шка­ва, јер се не мо­же Ср­би­ма ре­ћи да су сим­бол срп­ства, Дра­жу Ми­ха­и­ло­ви­ћа, ба­ци­ли у фе­ка­ли­је. Раз­го­ва­рао сам и са Хе­бран­гом мла­ђим, ко­ји не мо­же да при­хва­ти да је ње­гов де­да у фе­ка­ли­ја­ма са Дра­жом – ка­же Ша­шки­је­вић.

Он не го­во­ри о ли­де­ру Рав­но­гор­ског по­кре­та, већ твр­ди да не сто­ји то огра­ни­ча­ва­ње те­ри­то­ри­је ко­јом је ко­ман­до­вао Ми­ха­и­ло­вић.

– Ка­да сам раз­го­ва­рао са Дра­жи­ним уну­ком, Во­ји­сла­вом Ми­ха­и­ло­ви­ћем, ис­по­ста­ви­ло се да он ни­кад ни­је чуо за мог оца. Он ни­је знао да је по­сто­ја­ла мор­на­ри­ца. Он ка­же да је Дра­жа био ко­ман­дант од Ва­ље­ва до Кра­ље­ва, и то је све. То је глу­пост. Дра­жа је ко­ман­до­вао од Ско­пља до Љу­бља­не – до­дао је Ша­шки­је­вић, ко­ји је члан Управ­ног од­бо­ра „Срп­ске бан­ке“, осно­ва­не у За­гре­бу 1895.

Из Ду­бров­ни­ка, не из Пољ­ске

Ми­ха­и­ло Ша­шки­је­вић ка­же да је „сме­шно от­кри­ће“ о да­ту­му ка­да је уби­јен Ми­ха­и­ло­вић.

– Сме­шно је све то. Хо­мен нас је оба­ве­стио о оно­ме што је већ би­ло по­зна­то, о че­му је пи­са­ла штам­па. Он о ме­ни го­во­ри као о „оном По­ља­ку“. Ми­сли да сам из Пољ­ске, а ја сам из Ду­бров­ни­ка – ка­же Ша­шки­је­вић.

Драган Башовић