Купили мачку у џаку

Ми­о­драг Ђор­ђе­вић, ди­рек­тор Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју у вре­ме про­да­је др­жав­ног па­ке­та од 40 од­сто ак­ци­ја Лу­ке „Бе­о­град“ оф шор фир­ми „Вор­лдфин“, иза ко­је сто­је Ми­лан Бе­ко и Ми­ро­слав Ми­шко­вић, за са­мо 20-ак ми­ли­о­на евра, од­ба­цу­је би­ло ка­кву од­го­вор­ност што је бу­џет овом тран­сак­ци­јом из­гу­био 21 ми­ли­он евра, не ра­чу­на­ју­ћи вред­ност зе­мљи­шта, ка­ко је утвр­дио Са­вет за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је ко­ји је због то­га под­нео 17 кри­вич­них при­ја­ва, из­ме­ђу оста­лог и про­тив Ђор­ђе­ви­ћа.

За­што Аген­ци­ја ни­је про­це­ни­ла вред­ност Лу­ке пре не­го што је про­да­ла свој па­кет, не­го је то учи­ни­ла по це­ни ко­ју је по­ну­дио „Вор­лдфин“?

– Аген­ци­ја ни­је има­ла за­кон­ско овла­шће­ње да ра­ди про­це­ну па­ке­та из Ак­циј­ског фон­да, већ је ра­ди­ла про­це­ну са­мо дру­штве­ног ка­пи­та­ла. Ни фонд ни­је мо­гао то да ура­ди јер су ак­ци­је про­да­ва­не на бер­зи или ван бер­зе као код Лу­ке. Ка­да је Ко­ми­си­ја за хар­ти­је одо­бри­ла по­ну­ду „Вор­лдфи­на“ за пре­у­зи­ма­ње ак­ци­ја Лу­ке, ми смо бу­квал­но ста­вље­ни пред свр­ше­ни чин. Ме­ђу­тим, Ко­ми­си­ја је мо­гла да тра­жи про­це­ну вред­но­сти.

За­што сте про­да­ли ак­ци­је, а ни­сте мо­ра­ли?

– Аген­ци­ја у то­ме ни­је има­ла ни­ка­кве ин­ге­рен­ци­је, мо­жда је­сте Ак­циј­ски фонд, то су две раз­ли­чи­те ства­ри.

Ди­рек­тор Ак­циј­ског фон­да је ра­ни­је из­ја­вио да је од­лу­ку о то­ме до­не­ла Аген­ци­ја.

– Не­мој­те, мо­лим вас. Ак­циј­ски фонд од­лу­чу­је о то­ме, тач­но је да је Аген­ци­ја до­не­ла на­лог да се про­да Лу­ка, али Ак­циј­ски фонд то ни­је мо­рао да спро­ве­де, као што ни­је то учи­нио и код де­се­ти­не дру­гих пред­у­зе­ћа где смо да­ли на­лог да се ак­ци­је про­да­ју.

Ви твр­ди­те да је Алек­сан­дар Гра­ча­нац, та­да­шњи ди­рек­тор Ак­циј­ског фон­да, је­ди­ни од­го­во­ран за про­да­ју др­жав­ног па­ке­та Бе­ку у Ми­шко­ви­ћу.

– Ни­је он сам до­но­сио од­лу­ке. Аген­ци­ја је фор­мал­но до­не­ла од­лу­ку и пре­не­ла ње­му на­лог – „ми се сла­же­мо да их про­даш“, али он је мо­гао да ка­же – „не­ћу, јер је ни­ска це­на“.

Али за­што сте жу­ри­ли са про­да­јом ак­ци­ја?

– Ви­ди­те, 60 од­сто ак­ци­ја су про­да­ва­ли ма­ли вла­сни­ци, др­жа­ва је има­ла 40 од­сто. Из са­да­шње пер­спек­ти­ве из­гле­да та­ко као што ка­же­те, али оно­га мо­мен­та ка­да вам власт пре­до­чи да су „угро­же­ни бу­џет­ски при­хо­ди, дај­те што ви­ше да про­да­мо“ мо­ра­ли сте то да учи­ни­те. Онај ко би ку­пио 60 од­сто, да ни­смо про­да­ли ак­ци­је, мо­гао је по­сле да обез­вре­ди наш па­кет, па би нас кри­ти­ко­ва­ли што ни­смо то учи­ни­ли.

Зар Ак­циј­ски фонд ни­је у ме­ђу­вре­ме­ну до­био за­кон­ско пра­во од­лу­чи­ва­ња?

– Је­сте, то је би­ла из­ме­на за­ко­на у ју­ну, а Лу­ка је про­да­та у сеп­тем­бру. Сла­жем се, са­да сва­ко мо­же да бу­де ге­не­рал, али у том тре­нут­ку је би­ла та­ква, да ка­жем пси­хо­за све­га. То је би­ла основ­на ин­тен­ци­ја да се бу­џет пу­ни.

А ко био та­да ми­ни­стар фи­нан­си­ја?

– Ми­слим да је био Мла­ђан Дин­кић.

Да ли сте мо­жда по­ми­сли­ли да је Лу­ка стра­те­шка фир­ма и да др­жа­ва мо­ра да са­чу­ва вла­сни­штво?

– Да ли је би­ла стра­те­шка или не, не знам, али је већ би­ла при­ва­ти­зо­ва­на 90-их го­ди­на. Ни­смо ми про­да­ли Лу­ку, др­жа­ва је има­ла 40 од­сто, ни­је ни мо­гла да се ме­ша у упра­вља­ње пред­у­зе­ћем, ни­ти је зна­ла шта ме­наџ­мент ра­ди. За­кон о при­ва­ти­за­ци­ји из 2001. го­ди­не је то про­пи­сао, а Лу­ка та­да ни­је би­ла ин­те­ре­сант­на већ обич­на фир­ма.

Ис­па­да да је на­ци­о­нал­на лу­ка про­да­ва­на као што се про­да­је ро­ба на бу­вља­ку, шта је био ре­пер ако ни­сте зна­ли ре­ал­ну тр­жи­шну вред­но­сти, што ни­сте ини­ци­ра­ли про­ме­ну за­ко­на?

– Има­ла је фир­ма би­ланс по­сло­ва­ња из че­га се ра­чу­на књи­го­вод­стве­на вред­ност ак­ци­ја. Што се ти­че да­ва­ња ини­ци­ја­ти­ве Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је, за­што би не­ко ни­жи ре­као не­ком ви­шем не­што та­ко. Лу­ка ни­је про­да­та без­ве­зе, по­сто­јао је фи­нан­сиј­ски план про­да­је за ту го­ди­ну у ја­ну­а­ру, ка­да се још ни­је зна­ло за по­ну­ду

Бе­ко је знао шта ра­ди, он је био па­мет­ни­ји од шест др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја.

– То је дру­го пи­та­ње, не знам ка­кви су им са­да би­лан­си.

Да ли су он и Ми­шко­вић на­пра­ви­ли лош или до­бар по­сао? Са­да не­ко тре­ба да ис­пра­вља гре­шке на су­ду ко­је је не­ко на­пра­вио пре 5 го­ди­на јер они твр­де да је зе­мљи­ште њи­хо­во.

– Не мо­гу да про­да­ју зе­мљи­ште, и ко­ме ће то про­да­ти. Они са­мо вр­ше при­ти­сак ка­да њи­хов адво­кат ка­же да ће га кон­вер­то­ва­ти у при­ват­но вла­сни­штво. Ту је др­жа­ва ве­ро­ват­но вла­сник. То што су они ку­пи­ли мач­ку у џа­ку то је њи­хов про­блем. Ни­смо ми про­да­ли зе­мљи­ште, али ствар­но не знам ни­ти сам та­да знао на ко­ји део има­ју пра­во ко­ри­шће­ња, то ни­је би­ла на­ша ин­ге­рен­ци­ја.

Одо­лео при­ти­сци­ма

Ђор­ђе­вић је по­сле остав­ке на ме­сто ди­рек­то­ра Аген­ци­је по­чео да ра­ди у „Ве­чер­њим но­во­сти­ма“. Он де­ман­ту­је ра­ни­је пи­са­ње тог ли­ста, ко­ји Су­бо­тић до­во­ди у ве­зу са Бе­ком, да га је на то ме­сто по­ста­ви­ла др­жа­ва да би јој шти­тио ин­те­ре­се као вла­сни­ка 40 од­сто ак­ци­ја. „То ни­је тач­но, за­сту­пам ин­те­ре­се ино­стра­не фир­ме“, ка­же он. Ина­че, но­ми­нал­ни вла­сни­ци „Но­во­сти“ су две стра­не оф шор фир­ме ко­је се по­ве­зу­ју са Бе­ком, али и са Ми­шко­ви­ћем. На пи­та­ње, да ли је тр­пео при­ти­ске вла­сти при про­да­ји пред­у­зе­ћа, Ђор­ђе­вић од­го­ва­ра „Па, ми­слим, ни­сам“, и до­да­је да је из Аген­ци­је оти­шао из лич­них раз­ло­га.

До­био ве­ћу пла­ту

Та­да­шњи из­вр­шни ди­рек­тор Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју по­сле је по­стао члан Управ­ног од­бо­ра „Лу­ке Бе­о­град“.

– Др­жа­ва са тим не­ма ве­зе, а и ка­кве ве­зе ја имам са тим. Оти­шао чо­век, ну­ди­ли му ве­ћу пла­ту, с тим да ни­је од­мах оти­шао у Лу­ку.

Зна­ла са­мо Ко­ми­си­ја Мил­ка Штим­ца

Да ли сте у тре­нут­ку про­да­је зна­ли ко је вла­сник „Вор­лдфи­на“?

– Ве­руј­те ми да ни­сам, то је тре­ба­ло да зна Ко­ми­си­ја за хар­ти­је од вред­но­сти. То сам са­знао по­сле пет го­ди­на.

Ка­да сам 2004. го­ди­не на Од­бо­ру за при­ва­ти­за­ци­ју Скуп­шти­не Ср­би­је ре­као да се ра­ди о пр­ља­вом нов­цу ве­за­ном за по­ну­ду за пре­у­зи­ма­ње ак­ци­ја „Кња­за Ми­ло­ша“ до­био сам кри­вич­ну при­ја­ву фон­да ФП „Бал­кан“ ко­ји је по­сле ку­пио „Књаз“. Сви су та­да на скуп­штин­ском Од­бо­ру при­хва­ти­ли по­ну­ду тог фон­да го­во­ре­ћи „не­ма ве­зе, ка­кав пр­љав но­вац, ва­жно је са­мо да се ин­ве­сти­ра у Ср­би­ју“.

З. М.