Купили мачку у џаку
Миодраг Ђорђевић, директор Агенције за приватизацију у време продаје државног пакета од 40 одсто акција Луке „Београд“ оф шор фирми „Ворлдфин“, иза које стоје Милан Беко и Мирослав Мишковић, за само 20-ак милиона евра, одбацује било какву одговорност што је буџет овом трансакцијом изгубио 21 милион евра, не рачунајући вредност земљишта, како је утврдио Савет за борбу против корупције који је због тога поднео 17 кривичних пријава, између осталог и против Ђорђевића.
Зашто Агенција није проценила вредност Луке пре него што је продала свој пакет, него је то учинила по цени коју је понудио „Ворлдфин“?
– Агенција није имала законско овлашћење да ради процену пакета из Акцијског фонда, већ је радила процену само друштвеног капитала. Ни фонд није могао то да уради јер су акције продаване на берзи или ван берзе као код Луке. Када је Комисија за хартије одобрила понуду „Ворлдфина“ за преузимање акција Луке, ми смо буквално стављени пред свршени чин. Међутим, Комисија је могла да тражи процену вредности.
Зашто сте продали акције, а нисте морали?
– Агенција у томе није имала никакве ингеренције, можда јесте Акцијски фонд, то су две различите ствари.
Директор Акцијског фонда је раније изјавио да је одлуку о томе донела Агенција.
– Немојте, молим вас. Акцијски фонд одлучује о томе, тачно је да је Агенција донела налог да се прода Лука, али Акцијски фонд то није морао да спроведе, као што није то учинио и код десетине других предузећа где смо дали налог да се акције продају.
Ви тврдите да је Александар Грачанац, тадашњи директор Акцијског фонда, једини одговоран за продају државног пакета Беку у Мишковићу.
– Није он сам доносио одлуке. Агенција је формално донела одлуку и пренела њему налог – „ми се слажемо да их продаш“, али он је могао да каже – „нећу, јер је ниска цена“.
Али зашто сте журили са продајом акција?
– Видите, 60 одсто акција су продавали мали власници, држава је имала 40 одсто. Из садашње перспективе изгледа тако као што кажете, али онога момента када вам власт предочи да су „угрожени буџетски приходи, дајте што више да продамо“ морали сте то да учините. Онај ко би купио 60 одсто, да нисмо продали акције, могао је после да обезвреди наш пакет, па би нас критиковали што нисмо то учинили.
Зар Акцијски фонд није у међувремену добио законско право одлучивања?
– Јесте, то је била измена закона у јуну, а Лука је продата у септембру. Слажем се, сада свако може да буде генерал, али у том тренутку је била таква, да кажем психоза свега. То је била основна интенција да се буџет пуни.
А ко био тада министар финансија?
– Мислим да је био Млађан Динкић.
Да ли сте можда помислили да је Лука стратешка фирма и да држава мора да сачува власништво?
– Да ли је била стратешка или не, не знам, али је већ била приватизована 90-их година. Нисмо ми продали Луку, држава је имала 40 одсто, није ни могла да се меша у управљање предузећем, нити је знала шта менаџмент ради. Закон о приватизацији из 2001. године је то прописао, а Лука тада није била интересантна већ обична фирма.
Испада да је национална лука продавана као што се продаје роба на бувљаку, шта је био репер ако нисте знали реалну тржишну вредности, што нисте иницирали промену закона?
– Имала је фирма биланс пословања из чега се рачуна књиговодствена вредност акција. Што се тиче давања иницијативе Министарству економије, зашто би неко нижи рекао неком вишем нешто тако. Лука није продата безвезе, постојао је финансијски план продаје за ту годину у јануару, када се још није знало за понуду
Беко је знао шта ради, он је био паметнији од шест државних институција.
– То је друго питање, не знам какви су им сада биланси.
Да ли су он и Мишковић направили лош или добар посао? Сада неко треба да исправља грешке на суду које је неко направио пре 5 година јер они тврде да је земљиште њихово.
– Не могу да продају земљиште, и коме ће то продати. Они само врше притисак када њихов адвокат каже да ће га конвертовати у приватно власништво. Ту је држава вероватно власник. То што су они купили мачку у џаку то је њихов проблем. Нисмо ми продали земљиште, али стварно не знам нити сам тада знао на који део имају право коришћења, то није била наша ингеренција.
Одолео притисцима
Ђорђевић је после оставке на место директора Агенције почео да ради у „Вечерњим новостима“. Он демантује раније писање тог листа, који Суботић доводи у везу са Беком, да га је на то место поставила држава да би јој штитио интересе као власника 40 одсто акција. „То није тачно, заступам интересе иностране фирме“, каже он. Иначе, номинални власници „Новости“ су две стране оф шор фирме које се повезују са Беком, али и са Мишковићем. На питање, да ли је трпео притиске власти при продаји предузећа, Ђорђевић одговара „Па, мислим, нисам“, и додаје да је из Агенције отишао из личних разлога.
Добио већу плату
Тадашњи извршни директор Агенције за приватизацију после је постао члан Управног одбора „Луке Београд“.
– Држава са тим нема везе, а и какве везе ја имам са тим. Отишао човек, нудили му већу плату, с тим да није одмах отишао у Луку.
Знала само Комисија Милка Штимца
Да ли сте у тренутку продаје знали ко је власник „Ворлдфина“?
– Верујте ми да нисам, то је требало да зна Комисија за хартије од вредности. То сам сазнао после пет година.
Када сам 2004. године на Одбору за приватизацију Скупштине Србије рекао да се ради о прљавом новцу везаном за понуду за преузимање акција „Књаза Милоша“ добио сам кривичну пријаву фонда ФП „Балкан“ који је после купио „Књаз“. Сви су тада на скупштинском Одбору прихватили понуду тог фонда говорећи „нема везе, какав прљав новац, важно је само да се инвестира у Србију“.
З. М.


lopovi,lopovi