Тезга по тезга – палата
За разлику од скривених богаташа међу бизнисменима, политичким моћницима, код нас су естрадне звезде одувек биле храна за медије, када се причало о зарадама. И данас трач-кухиње не могу без пикантних нагађања – колико лове имају њихови љубимци за микрофоном?
Певачи, композитори, менаџери и људи из естрадног миљеа, којима су „лаке ноте“ бизнис, убрајају се у категорију грађана које никада није погађала галопирајућа инфлација, рат, агресија НАТО-а, хаос у привреди и беспарица.
Ко прима националну пензију
Приличан је број звезда естраде који живе и данас лагодно, и мало је њих који желе да отворено говоре о зарадама и иметку. Део њиховог имиџа је конзумирање скупих пића, поседовање луксузних аутомобила, уз фотографисање крај великих и лепих кућа, њихових базена и гламурозних мотива са летовања и зимовања у светским туристичким „ин“ дестинацијама – што су уједно и њихови статусни симболи.
Реч је о звездама фолк музике, редитељима, менаџерима, с обзиром да већина представника поп, рок, забавне, народне и џез музике (о класичарима да и не говоримо) једва састављају крај с крајем.
Многи данас живе на граници материјалне егзистенције, са минималним примањима у својим удружењима. Примера ради, највеће националне пензије, од око 50.000 динара месечно, установљене су 2007. године. Прима их само мали број истакнутих естрадних уметника, пре свих Лола Новаковић, Ђорђе Марјановић, Предраг Цуне Гојковић, Нада Кнежевић, Александра Слађана Милошевић, Драгослав Аксентијевић (појац духовне музике), оперске певачице Радмила Бакочевић, Ирена Арсикин, музички уметник – харфа Милица Барић, кларинетиста Миленко Стефановић, гитариста Јован Јовичић, џезери Јован Маљоковић, Миливоје Марковић, Михајло Миша Блам, композитори Жарко Петровић, Душан Радић, Зоран Христић, Владан Радовановић, Звонимир Скерл, Оскар Данон, академик Иван Јевтић, Вауда Златан, Константин Бабић, Рајко Максимовић, Растислава Камбасковић и композитор – пијаниста Мирко Шоуц.
Као и увек код нас, на овој листи има доста нелогичности, непознатих уметника и композитора. А нема истинских вредности, оних који су конкурисали за пензију а нису прошли, и од којих неки живе тешко, на ивици материјалне егзистенције. На конкурсу нису прошли истакнути естрадни уметници и асови, попут Милета Богдановића, Душка Јакшића, Николе Каровића, Микија Јевремовића, Мире Васиљевић (оснивача нај-женске вокалне групе народног мелоса „Ђердан“), Леа Мартина, Бобе Стефановића, Предрага Живковића Тозовца, Новице Урошевића, Драгана Александрића, Василије Радојчић, Звонка Богдана, Корнелија Бате Ковача, Јове Радовановића, Славка Перовића, Драгог и Жике Јелића (вође „Ју групе“), Милутина Поповића Захара, Томе и Андрије Бајић, Маје Оџаклијевске, Бисере Велетанлић…
Моћна империја забаве
Бас-гитариста рок-групе „Октобар 1864“, дугокоси рокер Жељко Митровић, с почетка осамдесетих тезгарио је и био свирач на турнејама „Рокера с Мораву“. Живео је тада у маленом станчићу – гарсоњери на Новом Београду, коју је њему и његовој првој супрузи, поп певачици Соњи Митровић Хани купио њен отац. Био је и успешан тонски сниматељ. Као способан, штедљив и промућуран бизнисмен, Жељко је, уз помоћ ратног хаоса, политичког ангажовања у ЈУЛ-у, али и огромног талента и рада, стекао моћну империју забаве и музике, Радио и телевизију „Пинк“. Данас је то моћна медијска фирма и на просторима велике екс-Југославије. Поред луксузне зграде „Пинка“ на Дедињу, дискографске куће „Сити рекордс“, филмске продукције „ПФИ студиос“, Жељко поседује своју авио-превозничку фирму, производи жвакаће гуме „стронг“, има луксузне куће у Београду, на Кипру, солидан возни парк… Хрватски „Национал“ објавио је да је први човек „Пинк медија групе“ уложио око 20 милиона евра за проширење своје фирме у Хрватску.
Шта све поседује „српски Мардок“
Власник Пинка Жељко Митровић купио је шест-седам најјачих станица у Хрватској, попут кутинске ТВ „Нет“, пазинске „Нит“, сплитске ТВ „Далмације“, Градске ТВ „Задар“… да би их потом умрежио. Према речима самог Митровића, крајем 2008. године требало је да стартује Пинк Хрватска. Па ипак, није успео да освоји „лијепу њихову“, али је зато освојио медијски Федерацију БиХ, Словенију и Македонију. Због сталног развоја бизниса, немогуће је оценити вредност имовине овог „српског Мардока“.
Пут до књиге
Књига „Џунгла у естради 2“ може се поручити путем телефона: 023/549–698 или 011/367–6053. Информације на сајту: www.art-projekt.rs
Драшко Аћимовић
