Фељтон: Тако нас је учио Лењин (27)

У ча­су док је, при­ти­снут од свих у сво­ме окру­же­њу и са­ве­то­ван од мно­гих мо­рал­них ауто­ри­те­та и при­ја­те­ља у срп­ским зе­мља­ма и у све­ту, пред­сед­ник Ка­ра­џић го­во­рио о „за­јед­нич­ком сли­ка­њу“ са Мла­ди­ћем и пре­ва­зи­ла­же­њу рас­ко­ла, ре­дак­ци­ја­ма до­ма­ћих и стра­них аген­ци­ја до­ту­рен је пам­флет под на­сло­вом „Са­мо­во­ља, за­бра­на и цен­зу­ра“ већ по­ми­ња­ног Мла­ди­ће­вог по­моћ­ни­ка за мо­рал и ин­фор­ми­са­ње, сра­чу­нат на про­ду­бљи­ва­ње кри­зе и афир­ма­ци­ју не­по­ве­ре­ња у др­жав­но ру­ко­вод­ство и ле­гал­не ин­сти­ту­ци­је.

Свој цир­ку­лар По­моћ­ник је лан­си­рао пре­ко вој­не ин­фор­ма­тив­не слу­жбе због, ка­ко је ка­зао, „не­мо­гућ­но­сти да ре­дов­ним пу­тем и ле­гал­но од­го­во­ри“. Био је, да­кле, све­стан ка­ко је ње­гов по­сту­пак и не­ре­до­ван и не­ле­га­лан, али то ни­је ума­њи­ва­ло ште­ту ко­ју је у очи­ма до­ма­ће и стра­не јав­но­сти на­но­сио по­нај­пре вој­сци чи­ји је офи­цир био. За­ла­жу­ћи се то­бо­же за при­су­ство срп­ских ге­не­ра­ла у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња, на­ро­чи­то ге­не­ра­ла Мла­ди­ћа, По­моћ­ник је из­ри­цао нај­те­жу оп­ту­жбу на соп­стве­ни ра­чун. По­во­дом ми­ну­ле кр­сне сла­ве Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске, до­ма­ће ме­диј­ске ку­ће за­тра­жи­ле су све­ча­ни ин­тер­вју од ко­ман­дан­та Глав­ног шта­ба. Усме­ни зах­те­ви упу­ће­ни су слу­жби ко­јом је упра­вљао По­моћ­ник, а оту­да је сти­гао од­го­вор да вој­ско­во­ђа не же­ли да се огла­си.

Ме­ђу­тим, у исто вре­ме Мла­дић је дао ин­тер­вју пред ама­тер­ском ка­ме­ром Глав­ног шта­ба, фраг­мен­тар­но еми­то­ван пу­тем јед­не бе­о­град­ске ста­ни­це, али је вр­шен при­ти­сак да се тај не­про­фе­си­о­нал­но сни­мље­ни ма­те­ри­јал на­кнад­но пла­си­ра у др­жав­не и ло­кал­не ме­ди­ји у Срп­ској. У том ин­тер­вју ге­не­рал Мла­дић је са ре­зиг­на­ци­јом ка­зао ка­ко му је оне­мо­гу­ћен при­ступ тзв. ве­ли­ким ме­ди­ји­ма, из че­га се мо­гао из­ву­ћи за­кљу­чак да ни­је ни оба­ве­штен о прет­ход­ним зах­те­ви­ма тих тзв. ве­ли­ких ме­ди­ја, од­но­сно да је ње­го­ве ис­ту­пе оне­мо­гу­ћи­ла упра­во ин­фор­ма­тив­на слу­жба шта­ба чи­ји је ко­ман­дант.

То­ком три прет­ход­не го­ди­не ра­та др­жав­не ин­сти­ту­ци­је бар јед­ном не­дељ­но обра­ћа­ле су се ис­тој ин­фор­ма­тив­ној слу­жби ка­ко би се стра­ним и до­ма­ћим ре­пор­те­ри­ма, нај­че­шће из нај­по­зна­ти­јих но­вин­ских аген­ци­ја и те­ле­ви­зиј­ских ком­па­ни­ја, омо­гу­ћи­ла не­по­сред­на ве­за са ге­не­ра­лом Мла­ди­ћем, али од По­моћ­ни­ка је ре­дов­но сти­зао или не­га­ти­ван од­го­вор или по­ну­да да, уме­сто Мла­ди­ћа, са но­ви­на­ри­ма раз­го­ва­ра ни­ко дру­ги до он, По­моћ­ник.

Сва­ко ко би пре­гле­дао ли­сто­ве ко­је су из­да­ва­ле вој­не је­ди­ни­це, од­мах би се уве­рио да је бро­јем фо­то­гра­фи­ја, из­ја­ва и ин­тер­вјуа По­моћ­ник и та­мо био бар два пу­та за­сту­пље­ни­ји од свих ча­сних ге­не­ра­ла за­јед­но.

У не­ка­да­шњој ЈНА, По­моћ­ник је вр­шио ду­жно­сти офи­ци­ра ко­ји „си­но­ве на­ших на­ро­да и на­род­но­сти“ под­у­ча­ва брат­ству-је­дин­ству и ве­ри у Пар­ти­ју, од­но­сно во­ђе­њу спе­ци­јал­ног ра­та ко­ји је са­да рас­пи­ри­вао про­тив Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ње­ног ру­ко­вод­ства – „по­је­ди­на­ца ко­ји не­ма­ју шта да ка­жу“, ка­ко га је на­звао у сво­ме цир­ку­ла­ру. По ње­го­вом на­ло­гу у те­ле­ви­зиј­ске сту­ди­је на Па­ла­ма и Ба­ња­лу­ци упу­ће­ни су спе­ци­јал­ни цен­зо­ри: ре­зер­вни ка­пе­тан и пот­по­руч­ник. Њи­ма је та­мо при­ступ оне­мо­гу­ћен, по­што се цен­зу­ра на на­чин ко­ји је прак­ти­ко­вао По­моћ­ник по­ка­за­ла као ве­о­ма ло­ша. О чи­јој са­мо­во­љи је По­моћ­ник го­во­рио, ка­да је упра­во он це­лих де­сет да­на об­у­ста­вио и за­бра­нио из­ве­шта­ва­ње са фрон­та за све до­ма­ће ме­ди­је и ухап­сио дво­ји­цу но­ви­на­ра ко­ји су по­ку­ша­ли да про­би­ју ин­фор­ма­тив­ну бло­ка­ду? О ка­квој ли је јед­но­пар­тиј­но­сти По­моћ­ник го­во­рио, ка­да је упра­во он у ру­ко­вод­ства ин­фор­ма­тив­них огра­на­ка у вој­сци ан­га­жо­вао се­кре­та­ре Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је и дру­гих пар­ти­ја ле­ви­це? Упра­во ње­го­ва слу­жба са­оп­шти­ла је вест да на­ша вој­ска не­ће при­те­ћи у по­моћ бра­ни­о­ци­ма За­пад­не Сла­во­ни­је, јер та­ква је вест би­ла по­треб­на ре­жи­му у Бе­о­гра­ду да би за пад Сла­во­ни­је оп­ту­жио др­жав­но ру­ко­вод­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

„Пре­ко Мла­ди­ћа ће­мо обо­ри­ти Ка­ра­џи­ћа, а Мла­дић ће сам па­сти на­кон два-три вој­нич­ка по­ра­за“ – са­оп­штио је ви­со­ки ко­му­ни­стич­ки функ­ци­о­нер у Бе­о­гра­ду, а Мла­ди­ћев по­моћ­ник је то про­во­дио на те­ре­ну.

Мирослав Тохољ