Славољуб Вујовић: Берлин – ЕУ – Грчка
Не чуди зашто у протеклих десетак дана Берлин има више проблема са Паризом него са Атином. Проблеми таквог интензитета били су и пред разбијање СФРЈ – услов Париза Берлину био је да прихвати Евро, у нади да ће тиме укочити и ослабити немачку привреду, док је услов Берлина Паризу био да призна Хрватску. Резултат трговине је познат.
Притиснут економским проблемима, као и ноћном мором, евром, Берлин је опет недавно припретио Паризу, да су француски инвеститори уплетени у послове на грчком финансијском тржишту (међу њима низ водећих француских банака), те да морају да се суоче са далеко већим губицима од договорених у јулу.
У ствари, случај Грчке представља пример вођења рата најсавременијим средствима. Да се поробљавање и експлоатација народа и држава, уместо оружјем, данас води првенствено финансијским насиљем преко банака, безобразним каматама на непостојећи, електронски новац, потврђује договор министара финансија зоне евра у Бриселу, којим је предложено да банке прихвате значајно веће губитке на грчким обвезницама које су купиле, те да губитак може достићи 60 одсто номиналне вредности тих обвезница. Овде се не ради ни о каквом губитку, с обзиром на то да није било никаквог улагања, већ опет о пројектованој заради кредитора од 40 процената.
Чуди саопштење из Брисела да у оквиру свеобухватног спасилачког плана Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) буде повећан на 940 милијарди евра, са 440 милијарди договорених у јулу. Лажним илити електронским новцем покушано је трајно успостављање електронског модела грчке привреде од стране ЕУ и САД. Но, не идем баш лако. Грчки народ је видео у чему је поента и једноставно одговорио на свој начин, на превару, штрајковима. Брисел се, наводно, забринуо за грчки народ што ништа не ради и како ће зиму презимити. С друге стране, кажу, банке бележе огромне губитке, а берлински стручњаци предвиђају докапитализацију истих банака, иако и даље планирају негативне пословне резултате.
Одакле новац за докапитализацију?
„Банке се не могу ослањати на новац пореских обвезника како би се докапитализовале“, изјавио је јуче шведски министар финансија Андерс Борг, уочи серије састанака европских званичника у Бриселу, на коме ће се током викенда расправљати о начинима за јачање европског банкарског система. „Брисел настоји да банкарски систем у Европи учини отпорнијим у случају банкрота Грчке и преношења кризе широм Уније. Због тога је за подстицање банкарског система неопходно близу 100 милијарди евра. Банке које не буду могле да прибаве новац на тржиштима, мораће да се окрену националним владама и на крају Европском фонду за финансијску стабилност (ЕФСФ)“, истакао је Борг.
Но јако је интересантно да су се министри финансија еврозоне сагласили да одобре Грчкој спасоносни зајам који би требало да буде дозначен у првој половини идућег месеца, али тек пошто се с тим сложи и Међународни монетарни фонд (ММФ).
Брисел планира да у Грчкој успостави и стално контролно тело (као што постоји у Београду), које ће надгледати тзв. опоравак Грчке. Намера је да се успостави контрола над свим јавним приходима, здравим ефективним радом и да се омогући приступ капиталу који се прилива са стране. Тиме се Грчкој још више смањује маневарски простор и стеже омча око врата, док крај конопца држе и затежу они који управљају интересима.
Postovani profesore,
to da ste izuzetan profesor znaju mnogi (sigurno znaju svi sudenti kojim ste predavali) ali da ste i mnogo hrabri to nisam znala. Nadam se da ce te sledeci put i Vatikan malo u Vasem stilu promovisati.
Sve pohvale profesore sa zeljom da Vi budete premijer u sledecem sazivu u ovoj izmucenoj Srbiji.
Pozdrav,
lela
Svaka cast Profesore, vidim Vas na celu ministarstva ekonomije, jer takvi ljudi treba da vode ekonomsku politiku ove drzave.
Dragi moj profesore,
blago onima koji su imali priliku više puta slušati Vaša sjajna predavanja – čuli su istinu.
Moram priznati da se u potpunosti slažem sa Lejlinim predlogom za premijera, jer ovoj zemlji, za njen spas, nedostaju hrabri mladi ljudi poput Vas.
Veoma je interesantan tekst mladog i stručnog profesora gospodina Slavoljuba Vujovića koji prati finansijske trendove i ne pripada niti profesirima ,,resavske škole“, a niti ulizicama vazalne vlasti. Iz teksta se može dosta toga zaključiti i što nije rečeno. Pre svega može se zaključiti da je EU dvoglava aždaja gde se dve glave otimaju šta će koja da zgrabi, a trup (ostatak EU) služi samo da provari ono čime su se dve glave zasladile. Pored već poznatog, i iz ovog teksta se nameće ocena da ni u EU nema pravde i jednakosti. To se najbolje ogleda na primeru Grčke. EU ne spašava Grčku da bi joj pomogla, već da bi zadržala svoj finasijski monopol, odnosno neokolonijalnu eksploataciju i da bi nametnula totalni monitoring.Dakle, oni ništa ne daju Grcima samo otpisuju deo svoje visoke dobiti da bi istu imali i u narednom periodu.
Takvoj eksploataciji najviše su doprineli i sami Grci. Slepo su sledili politiku EU i upecali se na obećanja pa su se olako zaduživali za finansiranje potrošnje, umesto da su ulagali u proizvodne programe koji stvaraju novu vrednost. Na kraju, kao što to obično biva, eksploatatori traže svoje visoko-projektovane prfite, a Grčka nema od čega da to plaća. U sveme tome njihov problem je i još veći što im je privreda monokulturna – turizam i pomorstvo – pa ako neka od tih grana zataji, tada nastaje pravi nacionalni kolaps.
Na kraju, može se dati i konačan zaključak, da članstvo u EU i NATO-u ne sprečava eksploataciju manjih i nedovoljno jakih od strane monopolskih sila, već obratno, takav status omogućava i daje legitimitet svim aždajama (EU, MMF,EBRD,STO,NATO i …) da lakše eksploatišu manje i nedovoljno jake članice. Prvo ih uvuku u dužničko ropstvo,a potom pritežu konopac za davljenje i čine ih sve zavisnijim od svojih eksploatatora. Nadalje, iz teksta se može videti i iz kojih izvora ,,monopolske sile“finansiraju potčinjene zemlje, odnosno da je to, u najviše slučajeva, virtuelni (elektronski)novac koji nema svoju materijalnu i vrednosnu podlogu. Drugim rečima rečeno, moćnicima je sve dozvoljeno.
Želim mladom profesoru uspeh u daljnjem stručnom i israživačkom radu, a građanima preporučujem da se odupru našim vazalima koji nastoje da nas uvuku u EU i NATO. Nama ne trebaju ni jedni ni drugi.
Postovani profesore,
Sve cestitke, pravi ste strucnjak i vizionar. U potpunosti se slazem sa Lejlinim i Slobodinim predlogom za premijera.
Profesore
Vi ste vizionar.
Nadam se da ce vas prepoznati
i angazovati na mesto koje zasluzujete.
Takvi ljudi treba da vode ekonomiju
ove zemlje.
Uvaženi profesore,
Vaši eseji su mala remek-djela ekonomske misli. Pisani su stručno i učeno, tečno i lako razumljivo, jezički pismeno, a književno na najboljem Dučićevom tragu. Užitak je pratiti zatalasane rečenice kojima demistifikujete i žigošete svjetsku i domaću ekonomsku teoriju i praksu, svjetske i domaće moćnike, naredbodavce i tlačitelje ubogih i siromašnih. Istovremeno, neupućenima nesebično i posvećeno poklanjate znanja i vještine ekonomskih nauka.
U sveopštoj nacionalnoj jalovosti, a sada već i zabrinjavajućem beznađu, predlažem prijateljima, poznanicima, sadašnjim i bivšim studentima profesora Vujovića da ga privole na javni, društveno-politički i strukovni angažman, sa željom da što prije postane premijer. Time bismo izmakli obamrlosti naše kolektivne svijesti i nezadovoljstva dovijeka! Prijatelji, poznanici i studenti profesora Slavoljuba Vujovića, pokrenite se!
Gospodine Vujovicu, vase znanje i smelost su potrebni ovoj zemlji. Samo nastavite tako dalje, odvazno i hrabro. Ovoj zemlji mogu pomoci samo takvi.