Славољуб Вујовић: Време двојних криминалаца

Некадашња житница Аустроугарске монархије и познати извозник жита, млека, меса, дувана, Мађарска, постала је велики увозник свих наведених роба захваљујући искључиво СДИ. У пољопривреди у Мађарској постоји двојна економска структура. С једне стране антиколективистичке одредбе с почетка деведесетих година довеле су до разбијања комбината и задруга, које су некад биле јавно власништво, у многим случајевима дошло је до комадања великих поседа, као и до борбе најпримитивнијим средствима за опстанак и приступ регионалном тржишту међу наследницима ранијих власника. На другој страни су велики погони, које су у комунистичко време водили такозвани „зелени барони“, а сада продати западним агрокомпанијама, које су међусобно поделиле тржишта. Све извозно оријентисане и способне за конкуренцију субјекте воде стране корпорације, али преко такозваних закупаца (домаћих криминалаца) који су их закупили од државних агенција за приватизацију и холдинг компанија. Управо ови закупци су двоструки криминалци. Раде и за стране корпорације и за домаће криминалне владе. Страни агрогиганти као „Унилевер“ (В. Британија), „Нутриција“ (Холандија), „Церол“ (Француска), „Борсоди“ (Њемачка), „Нестле“ (Швајцарска), „Дрехер“ (Јужна Африка), контролишу мађарску пољопривреду и прерађивачку индустрију. Интересантна је чињеница, која посебно потврђује тиранију СДИ, да Унија из Брисела легализује противзаконите уговоре којима 60.000 хектара Аустријанци користе као своје власништво, поред закона којим је 1994. године забрањена директна зарада странаца на основу земљишта.

Зашто велике корпорације поробљавају остале привреде, када имају бољу технологију, повољну пореску и кредитну политику, неупоредиво већи БНП, једноставно неупоредиво боље услове живљења? Тешко да могу наћи оно што по сваку цену траже. Управо то што траже ставља им Дамаклов мач иза сопственог врата. Траже масе потрошача онога што им они (велике стране корпорације) нуде, али који ће истовремено радити за несхватљиво мале накнаде, по могућности да раде као робови. Међутим, следећи непремостиви јаз и велика мука јесте како наћи образовану и стручну радну снагу, а платити је јако мало. Некада, у давна времена робова и феудалаца, радило се само за хлеб и воду. Послови су били једноставни, свако их је могао обављати уколико је био физички способан. Пропало је и робовласништво и феудализам, бар у оним формама.

Велике корпорације су учиниле да данас на планетарном нивоу 20 одсто популације контролише 85 одсто материјалног богатства. Оних 15 одсто материјалног богатства остаје осталој популацији 80 одсто планете Земље.

У еколошком погледу, ради беспримерног остваривања великих профита, светске корпорације за собом остављају хаос и пустош. Годишње се око 15,2 милиона хектара пошумљеног земљишта у тропским земљама искрчи и промени намену, уништавају се шуме као екосистем. Деградацијом земљишта обухваћено је око 3.600 милиона хектара од укупне светске копнене површине, која износи 13.041.713.000 хектара. Више од 16 одсто пољопривредног земљишта је угрожено процесом деградације. Око 24 одсто (1.130) кичмењака и 12 одсто (1.183) врста птица се тренутно сматрају угроженим. Више од две милијарде људи се свакодневно суочава са проблемима везаним за недостатак воде, а процењује се да ће 2025. године тај број бити око 3,5 милијарде. Око 75 одсто морских риба је угрожено, и то у ситуацији када скоро једна милијарда становника зависи од рибарства као примарног извора хране. На прерану смрт или болести, које су повезане са ризицима у животној средини, отпада око 20 одсто смртности или болести у земљама у развоју. У свету више од 34.000 деце умире дневно од глади и разних болести. Више од 1,5 милијарди људи у свету има мање од једног долара дневно за живот, док више од 2,5 милијарди има мање од два долара дневно.

Баш на примеру животне средине, као што показују напред наведени подаци, огледа се груба корпорацијска тиранија природом, њено нарушавање и ниподаштавање. У ствари, на најширем плану, одвија се тежак сукоб под корпорацијском диктатуром, над оним што нам је дато за живот и опстанак. Сукоб се одвија у дихотомији два различита појма са истим кореном речи – глобализмом, друштвеним процесом кога потхрањују велике корпорације, и глобализацијом, природним процесом, у који могу да се претопе и добре друштвене појаве, ако не ремете природне законитости. У ствари, већина друштвених законитости аналогно је откривена или преузета из природних појава. Очито је да ту не спадају покушаји „корпорацијских владавина“, који су у антагонистичком односу и према природи и према правим човековим потребама. Бумеранг је већ стигао са кризом и распадом светског финансијског сектора који се, као тежак болесник на постељи, одржава вештачким дисањем, поробљавањем малих народа непостојећим електронским новцем и празним причама које су већ многи прозрели и презрели.

ВАЗНО:

Нова слика професора Вујовића у јучерашњем датуму