Драгано Добрашиновић: Наши санадери још немају пругасто одело

БЕОГРАД – Влада Србије припремила је Предлог новог закона о јавним набавкама, који је тек од пре неколико дана у јавној расправи, а већ је жестоко критикован. Драган Добрашиновић, представник невладине организације Коалиција за грађански надзор јавних финансија, каже да свеобухватне анализе о томе колико се пара одлије злоупотребама јавних набавки нема, али да истраживања на узорцима показују да од три милијарде евра годишње, колика је вредност укупних набавки, нелегалним каналима оде 15-20 одсто пара, односно годишње од 500 до 800 милиона евра.

Који су кључни сектори и најчешћи начини злоупотребе?

- Интересантно је да се Влада и Министарство финансија, правећи нови закон о јавним набавкама, нису дотакли питања као што су планирање тога колике су потребе и стандарди и када се роба купује, где су честе махинације. Други проблем, који такође не дотиче нови закон, јесте контрола извршења уговора. То што се неко уговором обавеже да ће урадити одређен посао не значи и да га је 100 одсто реализовао. Чак и ако се изабере понуђач са најнижом ценом, то не значи да је набавка законита, јер се реализује, на пример, 70 одсто. Остатак се обично подели са онима у власти који су дојавили да цена може бити нижа јер, пошто нема контроле, посао не мора да се доведе до краја. Пример за то је набавка извођача радова за регионалну депонију близу Прокупља, која кошта 1,1 милион евра, новац је дат, радови никад нису ни започети, али нико није тражио паре натраг.

Ако се не преза од злоупотреба при тако великим набавкама, колико су честе при малим?

- За те набавке карактеристичан је пример у Министарству за животну средину Оливера Дулића. Од три фирме које су се јавиле за израду сајта ангажована је једна за 25.000 евра. Тај сајт можда не вреди ни 100 евра јер је обична анимација коју су могли да ураде средњошколци.

Чини се, ипак да су највеће мућке код набавки које се проглашавају хитним?

- Наручиоци често набавке доводе у стање хитности, што подразумева преговоре са једним добављачем. На тај начин искључује се конкуренција и нижа цена. Док је био министар за заштиту животне средине, Саша Драгин је на време упозорен да ће се у пролеће појавити амброзија и да набави препарате за уништавање. Он је то урадио у пролеће, кад је амброзија већ порасла, по хитном поступку у договору са једном фирмом. Да је у јесен разговарао са потенцијалним добављачима, можда би цена била нижа.

Комисија за заштиту понуђача није радила месецима, па је Управа за јавне набавке била једини контролор. По новом закону утопиће се у Министарство финансија, а тиме, како тврде, и укинути?

- Комисија је направљена тако да не ради, председник јој је био бивши припадник ДБ-а који се појавио на суђењу око Ибарске магистрале и нема никаквог искуства у пословима са набавкама. И он и чланови изабрани су по партијском принципу ДС-а. Сада мењају закон да буде гори него што јесте и предвиђају да се чланови Комисије бирају на конкурсу, али тек за четири године. То значи да ови који су сада треба да заврше посао. Управа за јавне набавке је озбиљна, кредибилна институција која је направила законодавни оквир по угледу на најнапредније законе, пратила набавке на порталу и упозоравала, као недавно на милионске противзаконите одливе пара, али није реаговало ни тужилаштво ни ревизор. Сада хоће да је склоне и прикључе Министарству, чиме јој укидају независност. Сви знају да је власт генератор корупције и зато хоће да искључе контролоре.

Шта ће радити Управа у Министарству?

- Од 13 послова укинули су јој шест. Оставили су јој да прати набавке на порталу, подноси захтеве за испитивање у случају повреде јавног интереса и слично, али она више нема самосталност да би обављала тај посао као када је била независна.

Имате ли још примедаба на нови закон?

- Три месеца по ступању закона на снагу јавне набавке неће се објављивати на порталу, већ само у „Службеном листу“. То је време пред изборе, па власти није у интересу да се на једноставан начин види шта се све набавља, већ ће морати да се тражи „Службени гласник“. Такође, извештаји о набавкама неће се подносити квартално, као до сада, већ до 28. фебруара наредне године. До тада ће проћи сви возови, као они вагони за железницу из Шведске за време Шаранчића. Дакле, контрола се укида и на овај начин и до избора послове ће добијати, односно запошљаваће се миљеници власти. На неке набавке закон се уопште не примењује, као на пример за кредите код иностраних банака, што је иначе предвиђено садашњим законом. Тај Предлог закона је непоправљив, а расправа је фингирана, па ће бити усвојен како је и замишљен.

Која земља има најбољи закон?

- То се може закључити по корупцији, тамо где је најмања, то значи да су јавне финансије најбоље уређене. Тамо где има воље то се може брзо решити, иако власт тврди да је то процес. Велики проблем је и то што корупцији извршне власти асистира правосуђе. Србија има на десетине својих санадера, али нема ниједног у затвору. Када санадере видимо у пругастим оделима, знаћемо да смо на неком путу. Ни ревизор није у стању да напише кривичну пријаву за очигледне милионске злоупотребе, већ пише прекршајну, као да је реч о мањем саобраћајном прекршају.

Да ли је власт бар једном уважила примедбе Коалиције за надзор јавних финансија?

- Ова влада је аутистична, разговара само сама са собом. Бахата је и похлепна. Не интересује је мишљење ни грађана ни стручне јавности. Само једном су нам од 12 амандмана на Закон о буџетском систему прихватили једну реч, а то је „јавност“. Замислите закон о јавним финансијама без речи „јавност“.

С. Јовичић

Софтвер за Мишковића и Бека

Нико није сносио последице ни за набавку софтвера у Министарству пољопривреде који треба да буде подршка руралном развоју, а коју је започео Саша Драгин?

- Тај софтвер је требало да омогући пољопривредницима да, када седну за компјутер, лако сазнају на који начин могу да добију средства из европских ИПА фондова. Који су привредници за то способни осим Мишковића и Бека? Тражили смо објашњење, добили смо штур одговор да је неки софтвер набављен.

Посао без конкурса

Министар Дулић је оптуживан за многе незаконитости око акције чишћења, али казне нема?

- У том Министарству запошљавају људе преко јавних набавки. За покриће избора директора акције Очистимо Србију нашли су члан који као хитну набавку без јавног огласа предвиђа изузетак када је реч о научним и уметничким разлозима. На пример када хоћемо концерт Здравка Чолића, тражимо њега јер је једини. Они су по том принципу, без конкурса, за директора пројекта Очистимо Србију изабрали човека који је био саветник у Министарству, као да је једини способан да води ту акцију.