Нићифор Аничић: Барикаде бране српску душу

Да бисмо говорили о Косову и Метохији и барикадама које праве Срби, бранећи Србију и српску душу, прво морамо нешто рећи о Београду и понашању власти, јер је она направила сва зла. Жалосно је, али истинито да су се власти докопали бездушници, који немају у себи ништа патриотског и родољубивог. Све српске обичаје и традицију бацили су под ноге ради својих личних интереса. Да буде још горе, постали су вазали српских непријатеља. Шта од тога може бити горе? Када изневериш своје светиње, проклетство те мора стићи. Када домаћин наопако ради, све иде наопако, па и природа подивља. Само да ми је знати у чему им је срећа када им је народ у несрећи. Из дана у дан у Србији се дешавају самоубиства међу сиротињом, која нема снаге да се бори ни за свој, ни за живот своје деце. Косово, то проклето српско знамење, пролази кроз велику голготу. Србија и српски народ нису свесни кроз какве тешкоће пролазе наша браћа на Косову и Метохији, јер српски медији крију информације о томе. Новинари, заправо, крију своју срамоту, своју неспособност. Е, да могу, наредио бих да у подне сва звона звоне, да звоне сваки дан за проклетство оних који ћуте о патњама нашег народа на Косову. Косово и Метохија је српска светиња, српска душа, српска слава и српска снага, која нас носи кроз векове поносито и достојанствено. Без те светиње нема живота Србима.

Друштво српских домаћина основало је Одбор за помоћ Србима на Косову и Метохији, као и сиромашнима и старима и у Србији и ван Србије. Нажалост, ту нашу помоћ српске власти саботирају, али неће то моћи задуго. У Србији мора да се промени власт, али сви ми који смо се улењили, морамо да се мењамо, и са мотиком у рукама или на тракторима да се вратимо обради земље обрасле у коров.  Само треба да следимо наше славне претке, да следимо рецепт који је следила Србија од Карађорђевог устанка, кроз цео 19. век, до стварања Југославије. Захваљујући производњи хране, извозу стоке, Србија је успела да се изгради као модерна правна држава. Храна је увек била важна, посебно данас, када ће због пораста становништва на планети цене прехрамбених производа расти. Производња хране и повратак на село су важна претпоставка за повратака економског и сваког другог суверенитета.  Сетимо се, наша држава била је у време Петра Првог Карађорђевића била пример другима. Српска војска била је једна од најбољих у тадашњој  Европи, и могла је да се носи са војскама великих и моћних европских држава. Запитајмо се где је та војска данас и чије је дело њено растурање. Без националног препорода не можемо повратити нашу изгубљену душу. Будимо вредни, будимо храбри као наши преци. Будимо без страха, као што нас у песми „На Газиместану“ позива Милан Ракић, који је пре 100 година као добровољац учествовао у ослобађању Косова и Метохије, данас, нажалост, поново окупираног. Та песма и данас је актуелна.

Америка и ЕУ, као и они у Србији који се надају да ће нам отети Коосво и Метохију, морају схватити да је то узалуд. Срби су много грешили када су себи бирали пријатеље. Овога пута сигурно неће.

Аутор је председник Друштва српских домаћина