Синдикати „Ју-Ес стила“ за спас радног места
БЕОГРАД – Сва три синдиката у смедеревском „Ју-Ес стилу“ спремна су да у случају захтева америчке компаније за одређеним уступцима, разговарају са менаџментом, каже Синиша Прелић, председник Самосталног синдиката.
- Руководство компаније обећало нам је да ће о својој одлуци прво обавестити нас. Јуче смо са менаџментом разговарали о томе да разне гласине узнемиравају запослене и њихове породице, што негативно делује на концентрацију за време рада. Ако буде требало, спремна су сва три синдиката за преговоре. Учинићемо све да заштитимо егзистенцијална права запослених и задржимо радна места – каже Прелић.
Плате и бенефиције
На питање колике су просечне плате и шта радници имају од бенефиција, Прелић истиче да је социјални дијалог са менаџментом био добар и да су сва права из колективног уговора остварена.
- Просечна плата запослених је од 50.000 до 60.000 динара, плаћао се прековремени рад, надокнада за рад празником је 150 одсто, додатак за рад недељом 15 одсто, регрес износи око 35.000 динара, 250 до 300 радника годишње одлазило је седам дана на рехабилитацију, компанија је сносила трошкове лечења за чланове породице који су били осигурани преко запосленог у „Ју-Ес стилу“ и слично. Радници су имали организован превоз до посла, фирма је прошле године примила око 200 људи на посао. Истовремено се знало шта је забрањено, због алкохола и крађе следио је отказ. Радници су савесни и то се ретко дешавало – каже Прелић.
Коментаришући да ли подизање капацитета компаније у Кошицама значи да ће „Ју-Ес стил“ затворити железару у Смедереву, Прелић каже „да многобројни српски аналитичари од полуинформација праве приче од којих се сви смрзавају, а то што Кошице појачано раде не мора да има везе са смедеревском челичаном“.
- Фабрика у Кошицама ради под другим условима, има три пећи, а близу су им коксара и рудно налазиште. Осим тога, фирма послује у много повољнијем економском и политичком окружењу него што је у Србији, где се гледа само како да се инвеститору одере кожа с леђа. Власт у Србији не прави пословну климу која би привукла инвеститоре. Само тонемо. Саблажњен сам над изјавама људи за које сам гласао. Забринут сам куда иде држава и шта ће бити са младима. У Смедереву је пријављено легално само око 7.500 радника од којих се пуни буџет, од тога је 5.000 из „Ју-Ес стила“, а остали су запослени углавном у државним установама. Ради још само неколико мањих фирми које су се развиле кад је дошао „Ју-Ес стил“, али су сада смањиле број запослених – каже Прелић.
На питање да ли држава може да спасе „Ју-Ес стил“, Прелић узвраћа дилемом да не зна да ли Србија има довољно пара за народне кухиње. – Верујем да би држава могла нешто да уради код услова пословања, не само за „Ју-Ес стил“, већ и друге инвеститоре у ово тешко време. Немачка је недавно стала иза „Опела“, па нека и наша власт оде да види шта други раде како би сачували велике системе – додаје Прелић.
Разматрају се све опције
Влада Србије иначе разматра све опције за спасавање „Ју-Ес стила“, а једна од њих је и да држава у крајњем случају купи железару. Државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић каже да, уколико се то и деси, Влада Србије не намерава да с њом дугорочно управља, већ да јој касније пронађе стратешког партнера.
Куповина железаре могла би да се обави из средстава за подршку привреде, казао је Никезић и нагласио да „Влада Србије није ту да спасава поједина предузећа од пропадања, већ да дугорочно подржи пословање целокупне српске привреде“. Реч је о компанији која је стратешки везана за велики број добављача и купаца у земљи и на тај начин се мултипликује ефекат значаја железаре за привреду Србије, због чега је Влада заинтересована да се настави производња смедеревског гиганта, објаснио је Никезић.
Град учинио шта је могао
Предраг Умичевић, градоначелник Смедерева, каже да је Град учинио максимално што је могао како би олакшао пословање компаније. – Отписали смо еколошку таксу за прошлу годину од 206 милиона динара, „Ју-Ес стил“ је платио само 17,5 милиона надлежном министарству, а опростили смо и таксу за коришћење обале Дунава од 240 милиона. Тиме смо исцрпли све могућности за помоћ јер друге обавезе нису ни имали – каже Умичевић.
С. Јовичић
Ovo što rade sindikati u smederevskoj železari je za pohvalu. To je pravi način zastupanja interesa radnika. Svaki privrednik (privatnik ili direktor postavljen u ime države) mora da ima odgovornost i prema fabrici čiji je vlasik (kojom rukovodi) i prema radnicima koji u njoj rade. Od tog rada i uspeha fabrike zavisi i onaj čija je fabrika i radnici sa svojim porodicama koji od toga žive i zajednica u kojoj je fabrika locirana, jer i njeno funkcionisanje je zavisno od uspeha te fabrike.
Kupovinom Zelezare,ne verujem da je drzava u stanju da ocuva broj zaposlenih i njihova radna mesta,da ispuni sve obaveze iz kolektivnog ugovora i sl.
Da li su radnici svesni na kakav su problem naisli,Sada ce drzava trebati da stoji iza njihovih zarada,poreza i doiprinosa na zarede…ili ce mozda ponoviti Zakon o povezivanju radnog staza?!
Ovoliko veliki broj radnika bice vitalni problem u narednom periodu…mislim da drzavni vrh nije spreman da se nosi sa ovim problemom.
i ova prica oko „Ju-Es stila“,avrsice se kao i mnoge Ja ne znam za jedan dobar primer!
Ne bih da sam u kozi radnika „Ju-Es stil-a“.
Radnici u ovoj drzavi nemaju zastitu,ni pred Zakonom ni pred poslodavcem.
Bice novih mogucnosti kada se vlast u drzavi promeni.
Odakle drzavi para da finansira proizvodnju „Ju-Es stila“?Ili ce Zelezaru prodati?
Ko ce od vladinih funkcionera uzeti Zelezaru u svoje vlasnistvo?
Da li je Cvetkovic iskoristio poslednju priliku da licno privatizuje,ni manje-ni vise,nego Zelezaru?
Radnici su sada u nezavidnoj situaciji,prepusteni drzavi,koja ni ocemu drugom nije brinula,vec kako da se drzavne pare uguraju u privatne dzepove svojih funkcionera!
Zelezara je gigant koga je tesko finansirati,repro-materijal i sirovina potrebna za njenu proizvodnju zahteva velika ulaganja…ko ce to obezbediti,meni nije jasno!
Ljudi,pa to je 5ooo radnih mesta…da li se to drzavni vrh sali na njihov racun?!
Sigurna sam da ne postoje realni uslovi da Zelezara nastavi sa radom i da izadje iz statusa gubitasa!
Mislim da ce sedrzavni vrh najvise okoristiti o trenutnu situaciju u Zelezari…objasnjenje za nemogucnost nastavka rada u njoj ce sigurno biti,da je Zelezara nerentabilna…
Naravno da su radnici najvise uznemireni,jer su postali svesni da im radno mesto visi o koncu…a,kako da veruju u ovu vlast,kada se ona nije pokazala kao zastitnik prava radnika.
Posle izbora i promene vladti,postojace mogucnost da se nova vlada sa sindikatom posveti resavanju problema nastalih u Zelezari.
Zelezara i onako nije radila punim kapacitetom,cak je i jedina pec koja je radila jedno vreme bila ugasena…kako doci do toga da posrtoje realne mogiucnosti da oni sami sebi mogu da obezbede normalne uslove za proizvdnju i isplate zarade.
Smesi im se stecaj,na zalost…
Kompletna privreda je u Srbiji u losem stanju,nista cudno i za Zelezaru…za poslednje 4 godine,sve sto je iole malo radilo,to vise nije moglo.Takva sudbina sada prati i Zelezaru u Smederevu.
Pa,kod nas u srbiji nista vise nije normalno!
Vremena koja su pred nama bice u znaku sindikata i radnika,naravno uz pomoc funkcionera SNS-a,tako da ce se promeniti situacija u korist radnika i nezaposlenih.
Radnici se nista ne pitaju,sigurno im informacije dolaze iskljucivo iz medija,drzava obecava i nemoguce…sve je vec jasno!
Vreme je da se radnici javno oglase i zatraze hitan sastanak sa premijerom Cvetkovicem!
Ne znam sigurno da li ce u vladi imati vremena neko da ih primi,jersu sada zauzeti koncepcijom za naredne izbore…bave se sobom!
Neko je odgovoran za ovakav polozaj Zelezare i za nagomilan gubitak…treba poci od toga…
Kako i ko je ispratio Amerikance?Kako su tek tako ostavili Zelezaru za 1 dolar i otisli u nepovrat?
A,sta ce se desavati sa gubitkom,hoce li ga Amerikanci nadoknaditi…lose poslovanje,nesavesno,ili vec,sta…
Ipak su mnogi detalji nepoznati,treba ispitati,ali je prioritet obezbediti radnicima sigurnost,ako je to moguce i normalizovati proizvodnju.Ali,ja to ne vidim u skorije vreme,nema sredstava na raspolaganju,tako da pretpostavljam da ce biti obezbedjeni nekim bednim naknadama,dok se proizvodnja ne vrati u puni kapacitet.
Radnika mi je zao,ali ove iz vlasti ne mogu da smislim,moraju svuda da umesaju prste…
A koliki dug ima ta zelezara?Sad pred izbore ste se setili da nesto radite,da bi privukli glasace, a sve ove godine samo ste otpustali radnike i svasta radili.Dosta je vise laganja pred izbore!!!
amerikanci dali fabriku za 1 dolar a pri tome nisu ostali nikome duzni. pa ovo je neverovatno.daj jos nesto od tih kapitalista da dobijemo dzabe.ovakva izjava vlade vredja intelegenciju celog srpskog naroda a i sire.
Naseli su gradjani Srbije na novo SPINOVANJE.
Nije Amere iz Smedereva oterala svetska ekonomska kriza, vec ANGELA MERKER, jer je preko EU pritisla nasu Vladu da se procesuira Afera SARTID. u 2003 god. Vlad aje prevarila Nemacki TyhseenKrupp i zelezaru `poklonila` (preko nekoliko posrednika) Americkom USS.
Prva privatizacija na Spisku EU je bas SARTID.’
Sada Vlada moze ispuniti yahtev Nemacke i prodati `Srpsku Fabriku Celika – SSC` Nemcima i to za 3$ uy enormnu zaradu od 200%.
Videcemo da c eovih dana svi Sindikalisti u Smederevu, `prdlagati` Vladi da Zelezaru treba prodati Nemcima.
Ej Srbijo, majko nasa LAZU pa nemaju mere.
i zato sa sa Smederevske gondole, Amer klice, odosmo mi predsednice …
Konacno jedan pravi odgovor, sta se krije iza ovakve iznendande kupovine zelezare. Bravo CEZAR .!
Iskreno mi je zao radnika Zelezare, i njih mustraju kako stignu, svi od drzave do sidnikalaca.
I zato radnici, da su ugasili firmu, USS ne bi imao obavezu da vam isplati otpremnine..