Иконе за цео свет

АПАТИН – Дом породице Јакшић Балаж испуњен је топлином. Красе га многе слике и иконе. Ту је и неколико необично осликаних ваза, тањира, чаша. Све то су дела Марије (58) и њене кћерке Андреје (26).

Марија је данас у пензији и слободно време проводи у креативној радионици где слика, док Андреја предах од посла и свакодневних обавеза проналази у сликању.

Када сте почели да се бавите сликарством?

Марија: Далеке 1968. године осликавала се Дечја библиотека, а ја сам ишла у осми разред, и то је био велики изазов за мене. Тада сам почела а са мањим прекидима сликам и дан-данас. За мене је то, пре свега, велико задовољство. У Апатину је 90-тих година основана прва ликовна радионица, било је десетак полазника, и ја сам била међу њима.

Андреја: Почела сам да сликам уз маму. Завршила сам средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, где сам усавршила свој таленат. Такође, 2007. године при Апатинском културном центру основана је креативна радионица. Одмах сам се уписала, па сам укључила и маму.

Редовно одлазите на ликовне радионице. Како тамо проводите време, колико вас има?

Марија: Данас радионица окупља двадесетак полазника, сви се лепо дружимо, преносимо једни другима своја искуства, размењујемо идеје и увек нешто ново научимо. Поред сликарства, бавимо се и иконописањем. То је византијски стил, ради се са пигментима, онако како су радили стари мајстори. Слика се на липовом или трешњином дрвету. Почиње се оловком, а потом се наносе пигменти.

Шта су најчешћи мотиви ваших слика?

Марија: Волим да радим портрете, ликове деце, старих… На мојим сликама подлоге су тамне, присутне су јаке сенке и меке линије.

Андреја: Све ми је занимљиво. Сликам оно што ме у неком тренутку инспирише, некад је то природа, некад су то бебе…

Марија, ви се бавите и штрикањем, везом. Направили сте торбу од најлон кеса.

Марија: Одувек сам волела ручни рад, а једно време сам много штрикала, хеклала и везла. Тако ми се у кући задесило много најлон кеса, а са торбама права борба, па сам дошла на идеју да пробам да наштрикам торбу од најлон кеса. Села сам, мало размислила, узела маказе и почела да сечем кесе на траке. Онда сам траке провлачила једну кроз другу, да их вежем у чвор. Када сам повезала доста трака, намотала сам их у клупче и почела да плетем. И тако је настала одлична, практична торба за пијацу или продавницу, која се шири колико треба.

Андреја, ви сте дошли на идеју да шанк украсите необичним мозаиком.

Андреја: У шанку сам направила мозаик јелена од ломљених керамичких плочица. Сакупила сам доста плочица које сам лупала, секла и те комадиће сам лепила, уклапала. И после месец дана рада настао је изузетан мозаик.

Поред слика, често осликавате и вазе, чаше, флаше.

Андреја: Сликарство је веома леп и занимљив хоби. Кад имамо инспирацију, узмемо боје, четкице и почнемо да стварамо. Некад је то слика, а некад осликавамо стаклене предмете, где су најчешћи новогодишњи, ускршњи мотиви.

Да ли од овог хобија може да се заради?

Марија: Сликарство није ни мало јефтин хоби. Ми сликамо из задовољства. Многе наше слике су завршиле у Италији, Немачкој, Шведској, Мађарској, Аустралији. Доста смо их поклонили у хуманитарне сврхе, а продали свега неколико комада.

Где излажете своје радове?

Марија: Сваке године последње недеље у децембру учесници креативне радионице излажу своје радове у апатинској галерији „Меандер“. Заједно са осталим сликарима излажемо за време „Апатинских рибарских вечери“.

Л. Орлић

Потпис за слику:

ВИЗАНТИЈСКИ СТИЛ Иконе раде са пигментима, како су радили стари мајстори