Обнова као режимска фарса
БЕОГРАД – Представници Српске напредне странке (СНС) оценили су да је власт у Србији „потпуно опуштена“ поводом чињенице да Народни музеј не ради већ 11 година и да је из идеје европских интеграција изостављена култура.
Члан Савета за културу Српске напредне странке Радослав Павловић оптужио је власт у Србији да већ годинама смишљено манипулише обновом Народног музеја у Београду.
Пошто је однедавно челна страна музеја покривена скелама, он је изразио сумњу да се кроз закуп скела пере новац, „слично као што је то вероватно било и са обновом Народне скупштине, Главне поште и Музеја савремене уметности“. Скеле су монтиране ван грађевинске сезоне и, како каже Павловић, најмање два месеца стајаће без радника, док се „новац од закупа слива у нечији џеп“. Он је кратко изложио хронологију „режимске фарсе са обновом музеја“.
- Године 2001. почео је да прокишњава кров. Уместо да га поправе, донесена је одлука да се музеј затвори и да не ради. Расписан је тендер на коме је најпре један архитекта победио са предложеном реконструкцијом вредном 35 милиона евра: Када је дошао Брадић на место министра културе, имао је „бољу“ идеју и окупио своје људе. Расписан је тендер, на коме је победио Лојаница, који је добио нешто мање новца, око 22 милиона евра. Када питате власт зашто све тако дуго траје и где је тај новац, они кажу: „Види мост преко Аде“ – рекао је Павловић и додао да нигде у свету није пракса да се музеј затвара током обнове, већ се она спроводи у фазама.
Функционер СНС-а Братислав Петковић цитирао је једног од највећих српских интелектуалаца Слободана Јовановића, да Срби у утакмици народа могу да се такмиче само као културна снага.
- У ситуацији када су нам затворене капиталне установе у културе, кад не раде Музеј савремене уметности и Народни музеј, то је немогуће – рекао је он.
Д. Башовић
Ne brinite gospodine Pavloviću, sad će vlast, kad je ova informacija izašla u medije, ekspresno da počne sa rekonstrukcijom, kao uostalom i sa svim „zaboravljenim“ projektima zbog predstojećih izbora! A pare koje su uzeli za rekonstrukciju slobodno zaboravite, jer su se najverovatnije već udomile kod nekog visokog državnog funkcionera!
Šta će našoj vlasti kultura? Nema tu mnogo para da se ućari…
Blokće u kulturi s obzirom da se za nju malo i daje mnogo se ućaruje…Za 50.000.000. koje je Republički zavod avansno uplatio u celini preduzeću za DERATIZACIJU uz uslov da na brzinu osnuje odelenje za projektovanje a bez roka za završetak projekata za zaštitu od požara za 20 .tak najznačajnijih manastira do sada je stiglo nekoliko sveščica pa ni one nisu realizovane znači taj silni novac je otplivao ko zna gde a to je bilo nakon požara u Hilandaru u vreme arh. Lukića pomoćnika min. kulture i Marka Omčikusa direktora Zavoda. U Muzeju za vreme izrade odbačenog projekta (ministar Bradić) bio je angažovan beznačajni projektni biro kao ADministrator projekta koji je inkasirao ogromne pare mesečno za administriranje istog, a pri tom nije primetio da projektom nije obuhvaćeno ispitivanje stanja temelja, fasada i projekat obnove fasada odnosno njihova rekonstrukcija , i skele su zbog toga tek sada postavljene.To što je sada nemoguće raditi na njima diljem Evrope nije važno, skle bi inače ležale besplatno kod iznajmljivača ovako plaćaće se i biće koristi za pojedince koji su u muzeju več od početka obnove prisutni. U razumnim poslovima skele se dnevno plaćaju samo kada se koriste a to je već pitanje dobre organizacije poslova.No ako je ona dobra onda nema muljanja i lopovluka.Kada se radi o Muzeju jasno je da ni sada nije rešeno pitanje depoa što je osnovni preduslov za početak radova u Muzeju ali kako vidim mlađanog Lojanicu ta okolnost ne brine – dobro će mu doći u sličaju produžetka nerazumno datih kratkih rokova za izradu inače veoma složenog projekta koji uzgred nema velike kvalitete i perspektive za budući rad Muzeje jer je program loš i tu arhitekta nema mnogo mogućnosti to je kao da je projekat ušao u POGREŠAN VOZ
NA osnovu lošeg programa urađen je i prvi LOŠ prijekat ali je zato krajevski plaćen ni ovaj DRUGI neće biti mnogo jevtiniji ni mnogo bolji