После Вуисића само Берчек
БЕОГРАД – Филм „Шешир професора Косте Вујића“ по истоименом роману Милована Витезовића и у режији Здравка Шотре, биће вечерас премијерно приказан у Центру „Сава“. Због великог интересовања публике, филм ће се приказивати у два термина, у 18 и 21 сат. Од 2. фебруара биће и у редовној биоскопској пројекцији.
Глумачка екипа на челу са Александром Берчеком у мајсторској улози професора Вујића, и редитељем Здравком Шотром, представља причу о особењаку и хедонисти, професору Кости Вујићу, педагогу посебне врсте, и о невероватном разреду матураната Прве мушке гимназије, коју су чинили Михаило Петровић – Мика Алас, Јован Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић, Милутин К. Драгутиновић, Љубомир Стојановић и други, који ће постати историјско оличење епохе, као академици, професори, министри, политичари и други угледници.
Шотра каже да је и овај филм направио импулсивно, без посебног промишљања, јер је желео да покаже Србију из времена прогреса какав није забележен у светским размерама, насупрот поседњих 20 година, у којима смо ишли против сваке памети.
Национална обнова
- Било је то време слободе, од 50-их до 70-их година 19. века, у коме је рођено много значајних Срба – Мокрањац, Скерлић, војвода Мишић, Пупин, Тесла, Миланковић и многи други, и сви су живели и стварали до половине 20. века. И данас само Срби могу на три такмичења да узму четири медаље, две златне и две сребрне – рекао је Берчек, чијим су глумачким ауторитетом и искуством одушевљени сви млади и талентовани академци, док је Зоран Цвијановић истакао да је Берчек једини после Павла Вуисића смео да се дохвати ове улоге.
По оцени екипе, филм својим романтизмом и оптимизмом позива на националну обнову, а година није могла да почне боље него поносом на професора Косту Вујића и његове последње матуранте.
Мика Алас, и захтеван и изазован
Глумац Милош Биковић, који у филму игра Мику Аласа, истиче да му је част што је радио са Шотром и Берчеком, од којих је много научио.
- Иако је много захтеван, Мика Алас је изазован због разних својих интересовања, па сам морао да учим како се држи виолина и како се пеца на бућку – каже Биковић.
