Стартовао „Бус плус“

Стартовао је нови систем наплате карата у градском превозу, али су, иако је био дуго најављиван, грађани на њега јуче реаговали различито и чини се нису се баш снашли са новим начином валидације картица.

„Дечје болести“

Неки су се на време спремили и успели да допуне своје претплатне и допунске картице, које су одмах по уласку у возила очитавали, док су други само у чуду посматрали валидаторе, пипкали их тражећи „дугме“ за прву зону и махали пред сензорима.

Београђанка Гордана Миливојевић, коју смо затекли на уласку у аутобус „23″ у Таковској улици, одмах је извадила своју неперсонализовану картицу и покушала да је „откуца“, али јој је женски глас из аутомата одмах поручио: „Немате довољно кредита“.

- Шта је ово, па малочас сам на киоску допунила картицу за 240 динара – згранула се, а потом, као да се правда осталим путницима, махнула фискалним рачуном са трафике.

Упозоравајући да су неки суграђани већ покушали да злоупотребе нови систем, па су се на неколико линија у току дана појавили лажни контролори, Гордана Перовић, портпарол „Бус плуса“, каже и да ће њихови контролори првих месец дана само обучавати и упозоравати суграђане, али их неће кажњавати.

Пензионер Миле Здравковић, кога смо затекли у тролејбусу „40″, имао је други проблем. Он је на своју претплатну карту покушао да уплати накнаду за пензионерску месечну карту, али су му на киоску рекли да му картица не ради.

- Чекао сам у реду два сата за картицу и не пада ми на памет да идем поново. Покушао сам да откуцам карту, али читач је не препознаје, тако да ћу се сада, иако имам картицу, „шверцовати“ – љут је био Здравковић.

За и против

А, благодети новог система јуче је пробао и градоначелник Драган Ђилас, који се трамвајем „13″ провозао од окретнице у Пожешкој улици до стајалишта код Палате правде.

- Очекујем да нови систем побољша квалитет превоза, да буде од велике користи грађанима, али и да на овај начин спречимо сваку врсту малверзација. Ми у граду знаћемо тачан број путника у сваком аутобусу и где треба да појачамо број возила, али и да ли су аутобуси на својим трасама – поручио је Ђилас и додао да је увођење новог система био већи ризик него залог за нови мандат градоначелника.

Опозиционе странке, међутим, не гледају толико благонаклоно на новине у градском превозу, па је Градски одбор СНС увођење „Бус плуса“ оценио као „понижење и отимање новца од грађана, који се данима смрзавају у редовима за аутобуске карте“, иако ће њихов новац ићи у руке приватне компаније, која је настала само да би обављала ову делатност. ГО ДСС затражио је од градских власти и да јавности кажу све детаље уговора с турском фирмом „Кент карт“ о увођењу „Бус плус“ система, али и ко заиста стоји иза конзорцијума турских фирми „Кент карт“ и српских „Апекс солушн“ и „Ланус“.

Шабић: „Апексу“ забрањена обрада података о личности

Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, јуче је привремено забранио фирми „Апекс солушн“ обраду података о личности, конкретно серијског и алијас броја персонализованих смарт картица „Бус плус“ система. Он је додао да су, још у поступку претходне провере, извођачи пројекта „Бус плус“ били упозорени на све обавезе које произлазе из Закона о заштити података о личности, као и на то да ће повереник, у случају кршења закона, забранити обраду података.

- Упозорење се пре свега односило на искључивање могућности „упаривања“ података из два центра, у којима се води евиденција о претплатнику и о саобраћају. Мора се, дакле, гарантовати приватност корисника картица и могућност да се они крећу без бојазни да ће неко моћи да злоупотреби време и путању њиховог кретања – истакао је Шабић и додао да је овим системом, додуше, искључена могућност праћења путника у реалном времену, али да се накнадним лоцирањем времена и возила које је коришћено може задирати у приватност и вршити обрада података о личности.

Иако су представници „Бус плуса“ јуче истакли да ова фирма гарантује тајност података грађанима и додали да су све недоумице решене на састанку са службеницима повереника, Родољуб Шабић је и после тога додао да проблем није решен, јер „ниједним правним актом није утврђена сврха те обраде, њени разлози, процедура ни круг људи којима су ти подаци доступни“.

- Док ови недостаци постоје, обрада ових података, са становишта Закона о заштити података о личности, није допуштена – закључио је Шабић.

Р. Бербатовић