Српска епика у енглеском преводу

БЕОГРАД – Најпознатије српске народне песме епског циклуса преведене на енглески језик појавиле су се недавно и у нашим књижарама као двојезична антологија у издању куће „Танеси“ из Београда. Ово капитално дело доноси 21 народну јуначку песму, које је годинама преводио и прилагођавао енглеском језику истакнути британски лингвиста и слависта Џефри Лок, а према мишљењу књижевних и лингвистичких стручњака, ово је, после Гетеовог препева „Хасанагинице“, до сада најуспешнији превод наше народне епике.

Српске народне песме Лок је поделио у седам циклуса. Књига почиње песмом „Женидба цара Душана“, а завршава са „Почетком буне против дахија“. Три песме су о Косовском боју („Цар Лазар и царица Милица“, „Косовка девојка“ и „Стефан Мусић“), осам песама о Краљевићу Марку (између осталих, ту си и песме „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ и „Орање Марка Краљевића“), док је пет песама из хајдучког циклуса, где се посебно издваја превод песме „Стари Вујадин“.

Лок се посебно потрудио око превода „Бановић Страхиње“, за коју је истакао да је једна од најлепших песама светске књижевности свих времена.

Сачуван дух народног певача

Ненад Симоновић, уредник издавачке куће „Танеси“, која је објавила српско издање Локових превода наших народних песама, за „Правду“ каже да је појава српске народне баштине на енглеском језику од огромног значаја за нашу културу и њено представљање у свету.

- Локов превод српских јуначких песама објављен је у Британији пре 15 година, и то је код нас прошло готово незапажено. Џефри Лок је био један од најцењенијих лингвиста у свету, а велики део свог преводилачког рада посветио је истраживању и превођењу наше народне и уметничке књижевности. Познат је и Локов превод „Ламента над Београдом“ Милоша Црњанског – каже Симоновић.

Он објашњава да је „Танеси“ објавила и српско издање Локових превода, на коме је енглески слависта радио са академиком и професором народне књижевности на Филолошком факултету Надом Милошевић Ђорђевић, с којом се и лично познавао.

- Лок је успео да сачува дух нашег народног језика и атмосферу у песмама које су врло специфичне и нимало лаке за превођење. Премијеру домаћег издања имали смо на протеклом Сајму књига у Београду, а реакције читалаца и стручне јавности су више него позитивне. Надам се да ће ова књига бити подстицај и осталим страним славистима да откривају лепоту српске књижевности, и народне и уметничке, и да ће је кроз преводе понудити својој јавности и читаоцима – поручује Симоновић.

Значајно за младе генерације

Професор српског језика и књижевности Ана Милачић појаву Локових превода наших јуначких песама види као још једну потврду снаге наше народне књижевности.

- Није нимало чудно што је један велики Гете био одушевљен нашим народним песмама и што је због лепоте нашег стиха научио српски да би превео „Хасанагиницу“, коју је сматрао најлепшом лирском песмом у светској књижевности. Свет тек открива књижевно благо које имамо. Увек ми је жао када приметим да странци више цене нашу историју и књижевност када је упознају него ми. Данашње генерације напросто беже од читања, а народну поезију махом виде као нешто што је одавно превазиђено. Волела бих да ова појава енглеских препева буде подстрек младима да се упознају са баштином народа из кога потичу и која чини део њиховог идентитета – каже проф. Милачић.

До смрти радио на српској баштини

Истакнути британски лингвиста на преводима српског народног књижевног блага радио је предано све до своје смрти 2007. године. У књизи се налази и 50 репродукција у боји слика неких од најпознатијих српских сликара, попут Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Анастаса Јовановића, Владислава Тителбаха, Адама Стефановића и Весне Кнежевић.

Срећко Миловановић