Хомен: Новинарима се неће судити за клевету

БЕОГРАД – Оформили смо радну групу која има за циљ да уведе одређене нове законе у Кривични законик, и поднели смо измене у два дела. Први део смо предложили Народној скупштини, али радна група ће наставити да ради пошто је неопходно обавити још неке измене ради усаглашавања са европским прописима, казао је Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде, у разговору за „Правду“.

- Измене се крећу у три правца. Један од највећих проблема било је питање злоупотребе службеног положаја. То је најчешће кривично дело које је коришћено за скоро све случајеве корупције. Појавила се потреба да се то кривично дело, које је коришћено у социјалистичким временима, усагласи са конвенцијама Савета Европе које јасно описују сва коруптивна кривична дела. У том смислу смо, у сарадњи са ГРЕК-ом, унели врло прецизне измене кривичног законика које поред измене постојећих чланова предвиђају формирање нових кривичних дела.

Која су то нова кривична дела?

- То су превара у привредном пословању, субвенцијска превара и злоупотреба у поступку јавних набавки. Нова кривична дела уз измене постојећих у потпуности ће изменити злоупотребу службеног положаја.

До када злоупотреба службеног положаја остаје на снази?

- Ми злоупотребу службеног положаја као такву нисмо могли да бришемо из кривичног закона, јер постоји још 1.400 поступака који се воде за злоупотребу службеног положаја. Када би она била аутоматски избрисана из Закона, сва та лица би била ослобођена кривичног гоњења. У наредне две-три године, када се заврше сви ти поступци, то кривично дело ће постати беспредметно и може да се брише из закона.

Због чега се из Кривичног закона брише кривично дело увреде и клевете?

- Што се тиче другог дела измена, то су, као што сте рекли, клевете и увреде. Србија, с обзиром на свој ниво европских интеграција и места на коме се налази, једноставно има потребу да постигне одређене европске стандарде. Јасне препоруке Савета Европе и ЕУ јесу да је неопходно подизати стандард када су у питању медијске слободе и слободе новинара. Нико не бежи од одговорности за писану или изговорену реч. Али, став је да то не треба да се утврђује у кривичном поступку, да новинари не треба да буду кривично осуђивани. Могу се водити поступци за накнаду материјалне или нематеријалне штете. То све није услов Европске комисије, али је и те како нешто што ће ЕК поздравити. Измене Кривичног закона ће, надам се, пред посланицима бити већ у току фебруара, како би до краја марта ступиле на снагу. За новинаре је интересантно, што ће самим брисањем из КЗ клевете и увреде, сви постојећи поступци који су у току бити прекинути без обзира на то у којој су фази.

А шта је са предложеном декриминализацијом дела против части и угледа. Да ли се у потпуности укида вербални деликт?

- У смислу кривичног законодавства у потпуности се укида. Питање части и угледа можете мерити само да ли вам је причињена као појединцу, неком изговореном речју, или писањем кроз медије, нека материјална или нематеријална штета. То може да суди само парнични судија.

Плашите ли се да парламент више не буде заседао до наредног сазива, па тако те измене не дођу на дневни ред Скупштине?

- Очекујем да ће бити још два заседања парламента и да ће за то изгласавање постојати политичка већина. Ако се сада то не би урадило, то чека будућу власт ко год је буде чинио.

Шта очекујете од предстојећих избора?

- Оно што мислим да је највећи квалитет демократије коју смо ми постигли, јесте да данас немате ниједну особу у земљи која би могла да каже да је неко у стању да оспори резултате избора. Ко год да буде победио на изборима он ће формирати нову владу под условом да може да освоји 126 мандата. Што се тиче актуелне владе, на нама је да мандат приведемо крају.

Докле се стигло са најавом о могућем повлачењу међусобних тужби за геноцид Србије и Хрватске?

- Од формирање нове владе у Хрватској добили смо позитивне сигнале у вези повлачења тужби. Ми смо то више пута понављали. Хрватска страна није експлицитна шта жели. Што се тиче Србије, ми смо спремни за оба сценарија. Неспорно је да треба решити отворена питања. За Србију су два кључна: решити станарска права Срба који су избеглице или живе у Хрватској, а то је нешто око 50.000 станарских права и питање 1.400 поступака за ратне злочине који се воде против Срба у Хрватској. Пошто је Хрватска прва поднела тужбу, на њима је да је они и први повуку, а у супротном ми морамо да бранимо легитиман интерес Србије.

Докле се стигло са истрагом о убиству и гробном месту генерала Драже Михајловића?

- Истрага је показала одређене детаље, а то је да смо утврдили како је хапшен, ко га је ухапсио, ко га је издао, какво је било суђење, где је стрељан. То је навело више сведока. Истрагом се показало да је стрељан на Ади Циганлији 1946. Прекопавањем дела терена пронађени су и остаци креча и одређене чауре које коренсподирају са Другим светским ратом, али кости нису пронађене. Одлучено је да се настави са прекопавањем и сондирањем терена. Оно што мора да се уради јесте рехабилитација Драже Михајловић због недемократске оптужнице и суђења које није фер.

Замена теза

Како коментаришете изјаву Чедомира Јиовановића да је Република Српска геноцидна творевина?

- Мислим да је дошло до замена теза. Да ли је у Другом светском рату било концентрационих логора? Јесте. Да ли је неким судом у Нинбергу утврђен геноцид? Јесте. Да ли данас неко може да каже да је Немачка генцидна држава? Не може и нико то не мисли. Мислим да је то прави одговор. Нико не спори да се десио ратни злочин у Сребреници, како га год ко квалификовао, али не можете ни цео народ нити можете једну земљу као што је Српска да квалификујете као геноцидну творевину. Мислим да је та изјава најблаже речено била непримерена.

П. Јеремић