Још две агенције на терет грађана

БЕОГРАД – Министарство културе, информисања и информационог друштва расписало је јавну расправу о нацрту закона о информационој безбедности, у трајању од 25. јануара до 6. фебруара, али заправо то није ни „расправа“, нити је „јавна“, јер је коментаре могуће слати једино путем мејла. Овим нацртом предвиђено је и оснивање агенције за криптолошку безбедност и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења (КБ) и (КЕМЗ), као и Академске мреже Републике Србије (АМРЕС), и Државне комуникационе мреже (ДКМ).

Ипак, нејасно је чиме би оне требало да се баве.

Милан Војводић из Министарства културе, који је задужен за спровођење јавних консултација о нацрту закона о безбедности каже да је на адресу министарства досад стигло неколико коментара на текст.

- Већ анализирамо коментаре који су стигли путем мејла, а већи део коментара тек очекујемо да стигну, па ће се тек тада знати које спорне теме интересују јавност – каже Војводић.

По тексту нацрта закона, агенција за КБ и КЕМЗ требало би да се бави „безбедносном заштитом система државних органа, односно свих оних институција које долазе у контакт са заштићеним и тајним подацима“. Биће у саставу Министарства одбране, али ће радити самостално.

Војводић је потврдио да су у изради закона, поред представника Министарства културе, учествовали представници МУП-а, БИА, Министарства одбране, Министарства правде, Министарства спољних послова, Канцеларије Савета за националну безбедност и Академске мреже Републике Србије, што указује, како истиче, на његову важност.

- Нацрт закона већ је послат државним органима, а у скупштинској процедури требало би да се буде до маја месеца ове године – навео је Војводић.

Екипа „Правде“