Компјутераш са метлом

Док је већини Београђана рад на рачунару прека потреба или нужно зло, Милану Сремчевићу (28), раднику ЈКП „Градска чистоћа“, сати проведени пред екраном, али и поправке компјутера, већ годинама причињавају задовољство.

Како се укључује?

Кад је пре осам година купио први рачунар није знао ни како да покрене ту, њему чудну машину. Ипак, мало по мало и савладао је све што му је требало, а интересовање за поправке му се пробудило кад се рачунар први пут закочио.

- У мом делу града тада је било мало сервисера, али сам нашао једног и однео рачунар на поправку. Данима су држали компјутер, али га нису поправљали, па ми је на крају досадило. Кући сам га донео у истом стању у ком сам га оставио у сервису, а онда сам од познаника набавио шему и решио да се сам бацим на посао – присећа се Сремчевић.

Први сусрет са сложеним кућиштем машине био је збуњујућ, јер није знао ни који кабл и плоча чему служе, али га то није поколебало.

- Проверавао сам део по део да бих увидео шта не ради. Из прве ми није успело, јер сам заменио компоненту која је исправно радила, али сам из другог пута успео да поправим квар – прича Милан.

Уместо певачице

Сремчевић је завршио Средњу машинску школу, а пре него што се запослио у „Градској чистоћи“, издржавао се од приватних поправки рачунара, јер други посао никако није успевао да нађе.

- И овај посао сам нашао захваљујући рачунарима. Познаник који је донео рачунар на поправку, рекао ми је да „Чистоћа“ тражи раднике, па сам се пријавио и успео. И сад свакодневно бринем да мој рејон, Улица Милана Ракића и њена околина, блистају. То радим са истом педантношћу као што бих одржавао рачунаре у некој фирми – прича Милан и додаје да је, након прве самосталне поправке, почео више пажње да обраћа на сам рад рачунара и компоненти, па је сам мајстор како за хардвер, тако и за програме.

А, откако се по предузећу и крају у ком живи прочуло за његову вештину, колеге и комшије зову га кад им зафали неки програм, али и сваки пут кад компјутер откаже послушност.

- Усавршио сам после и друге ствари везане за рад на рачунару, па ме је тако један рођак недавно питао да ли могу да пуштам музику на свадби његовог сина. И пристао сам. Људима је, додуше, у почетку било необично како нема певачице, већ се музика пушта са рачунара, али су који трен касније већ сви одушевљено играли. После су ме и други звали да им на весељима пуштам музику – каже младић.

Р. Бербатовић