Владика Теодосије: НАТО одлучује о српским светињама

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Епископ рашко-призренски Теодосије у интервјуу за „Правду“ тврди да се Епархија после рашчињавања епископа Артемија консолидовала, али и да Српској православној цркви предстоји тешка борба за очување светиња на Косову и Метохији.

Имали сте сусрет са командантом Кфора, а најавили сте да ћете разговарати о заштити наших светиња. Да ли сте од њега чули речи охрабрења?

- Сусрео сам се са командантом Кфора, генералом Ерхардом Древсом, и отворено смо разговарали о будућности заштите манастира Девич. Генерал је веома свестан озбиљности овог проблема и од њега самог не зависи колико ће Кфор обезбеђивати ову и преостале две светиње, Пећку патријаршију и Високе Дечане, јер о томе одлучује Секретаријат НАТО савеза. Аргументовано сам покушао да докажем да још нису сазрели услови да се Кфор повуче и да ће се последице тог чина веома лоше одразити, не само на овај манастир, него и на цео наш народ на Косову и Метохији. Договорено је да наставимо даље разговоре и да Кфор неће предузимати једностране мере.

Како је прошао сусрет са представницима исламске и римокатоличке вероисповести?

- Ово је већ трећа година како се редовно састајемо са највишим представницима Исламске заједнице и Римокатоличке цркве на Косову и Метохији, уз подршку команданта Кфора. Епархија рашко-призренска учествује у овом дијалогу још од 1998, а 2006. је у Пећкој патријаршији одржана прва међурелигијска конференција, са које је упућен апел за мир и међусобно поштовање свих људи, без обзира на верску или националну припадност. Политички проблеми на Косову и Метохији нису суштински везани за питања вере и веома је важно да се политичке конфронтације не преносе на простор религије. Могу да кажем да смо успоставили веома коректне односе.

Каква је тренутно ситуација у Епархији, имајући у виду да сте уложили велики напор у нормализацију духовне ситуације после рашчињавања дотадашњег епископа Артемија ?

- Богу сам благодаран да је прва година мог епископовања прошла мирно и благословено. И поред веома тешке финансијске ситуације коју сам затекао, могу да кажем да се Епархија са успехом консолидовала. У свим нашим манастирима и парохијама редовно се врше богослужења и покушаји следбеника бившег епископа нису наишли на подршку народа који, хвала Богу, зна шта је Црква. Сви они су остали верни нашем предању, оличеном у сабору епископа око нашег патријарха. Жалосно је да је један број монаха напустио своје манастире, али, искрено да кажем, они који су отишли својим понашањем и антицрквеним активностима само су отежавали живот Цркве.

Какво је ваше мишљење о референдуму на Косову?

- Пошто је Косово и Метохија саставни део Републике Србије, све политичке активности Срба и српских институција на Косову и Метохији треба да буду координисане са Владом Србије и у складу са Уставом наше државе. Постојеће несугласице и неразумевања треба решавати дијалогом, у духу поверења и сагледавања интереса свих Срба.

Шта се тренутно у Епархији обнавља и да ли се у обновљеним храмовима одвија богослужбени живот?

- Коначни циљ обнове наших порушених светиња јесте њихово стављање у литургијску функцију. Хвала Богу, обновом једног броја храмова створени су услови да поново заживе православне хришћанске заједнице у Приштини, Истоку, Призрену, Ђаковици, а ускоро ће бити активирана и парохија у Пећи. На појединим локацијама обновљени објекти нису у сталној употреби, јер на том простору више не живи наше становништво (Подујево и Вучитрн), али наша намера јесте да, с времена на време, окупљамо верни народ који је у избеглиштву и да молитвено обележимо нашу заједницу и у тим храмовима.

Технички дијалог Београда и Приштине свакако ће отворити питање српске духовне и културне баштине. Можете ли да нам кажете нешто о томе?

- Питање дугорочне заштите наших светиња на КиМ веома је значајно питање и њему је на преговорима у Бечу 2007. и 2008. године посвећена посебна пажња. Као резултат тих разговора произашао је такозвани Анекс 5, у коме су дефинисане веома важне мере заштите и специјалне заштићене зоне за наше најугроженије светиње. Будући да постоји намера да се овај механизам полако преточи у локалне косовске законе, при чему би неминовно дошло до губљења суштине коју ове мере заштите нуде. Постоји идеја да се о овом питању разговара у оквиру дијалога Београда и Приштине и да се изнађе начин како да се настави адекватна заштита српске баштине са чврстим и дугорочним међународним гаранцијама и надгледањем.

Упутили сте писмо генералном директору Унеска, у коме сте изразили забринутост због предлога да се Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и Високи Дечани прогласе „косовском баштином“. Шта су вам одговорили?

- Реч је о проблему који се појавио у Комитету Унеска за светску културну баштину. Према критеријумима Унеска за наше објекте на КиМ одговорна држава јесте Србија и српска служба заштите редовно спрема извештаје о стању споменика Унеска. Поједине државе покушале су да утичу да се у званичним документима не помиње Србија, пошто је по њиховом мишљењу за извештавање о овим објектима Унеска одговорно Косово. Дакле, није реч о негирању идентитета наших светиња, већ о покушају да се као одговорна државна страна уведе Косово, што је политички проблем.

Помоћ државе

Шта црква ради по питању повратка Срба на КиМ?

- Нажалост, процес повратка на КиМ је процес који је сада јако успорен. Иако је један број наших избеглих Срба нашао свој нови живот на територији централне Србије и не намерава да се враћа на ове просторе, живимо у нади да ће бити више оних који ће се одлучити на повратак. Веома је важно створити услове за нормалан живот, школовање деце, запослење и здравствену заштиту. У томе нам је потребна помоћ и наше државе, међународне заједнице, али и подршка локалних косовских институција.

Снежана Симић