Законско додворавање ЕУ

БЕОГРАД – Министарство културе, информисања и информационог друштва, у сарадњи са другим министарствима, припремило је нацрт закона о информационој безбедности, којим је предвиђено увођење Агенције за криптолошку безбедност (КЗ) и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења (КЕМЗ).

Јавна расправа заказана је у периоду од 25. јануара до 6. фебруара, али не постоји могућност сучељавања мишљења, јер се коментари могу слати Министарству културе једино мејлом, а не постоји ни портал на коме би били видљиви ти коментари.

Пословима криптолошке заштите, још од времена бивше СФРЈ, бавио се Институт за примењену математику и електронику. Нацртом закона о информационој безбедности предвиђено је да се овај посао из војних структура измести у Министарство одбране, где ће се њиме бавити једна од цивилних управа за потребе свих државних органа.

Неопходност агенције

Небојша Васиљевић, помоћник министра у Министарству културе, истиче да агенција за КЗ и КЕМЗ није нова институција.

- То је само нова правна форма, коју добија Центар за примењену математику и електронику. Центар за примењену математику и електронику је војна установа, док ће Агенција за КЗ и КЕМЗ бити орган државне управе, у саставу Министарства одбране. Центар за примењену математику и електронику пре свега обавља стручне послове у области криптозаштите, што ће бити и главни посао Агенције за КЗ и КЕМЗ – навео је Васиљевић.

Упитан зашто се, кад већ постоји институција која се бави овим послом, оснива још једна агенција, Васиљевић истиче да је то неопходно „управо зато што постоји институција која се бави пословима криптозаштите, а користиће се постојећи ресурси, знање и искуство, који ће добити нови правни оквир“.

Што се тиче оправданости вођења „јавне расправе“ путем мејла тиче, Небојша Васиљевић је нагласио да је баш јуче представљен нацрт закона у Привредној комори Београда, где се дискутовало са заинтересованим грађанима.

- Досадашња јавна расправа показала је да је нацрт закона, као што смо и очекивали, изазвао највише интересовања стручне јавности у овој области. Текст нацрта закона није сувише дугачак и сматрамо да је наведени рок од 11 дана довољан да свако ко је заинтересован пажљиво прочита текст и упути коментаре – закључио је Васиљевић.

Препорука, а не обавеза

Бранко Радун, један од ретких политичких аналитичара који је чуо за овај нацрт закона, сматра да је то важан закон, који заслужује да се о њему води озбиљна расправа у стручним круговима и институцијама.

- Међутим, код нас је постала пракса, да не кажем манир, да се формално удовољи захтевима Европске уније, без обзира како ће то да се одрази на нашу праксу. Заправо, најчешће се не обезбеђују инструменти примене, као што су, на пример, обавезност и систем казни, па закон испадне више препорука него обавеза. У конкретном случају, питање је да ли постоје ресурси и људи који би спроводили закон о информационој безбедности на начин да се ова област озбиљно уреди. Наиме, имам утисак да са овако предвиђеном јавном расправом ту и нема неког озбиљног плана. Изгледа да нам је само важно да добијемо плус у ЕУ, и да се још неко „удоми“ у агенцији која је предвиђена овим законом. Тако се, на крају, ништа битно не мења у области коју закон треба да уреди – каже Радун.

У Скупштини до маја

Милан Војводић, који је у Министарству културе задужен за спровођење јавних консултација о нацрту закона о информационој безбедности, истиче да је овај нацрт већ послат државним органима на увид.

- У скупштинској процедури нацрт закона и информационој безбедности требало би да се нађе до маја ове године – каже Војводић.