Мирјана Стојковић Мит: Природа је моја суштина

БЕОГРАД – У Галерији УЛУС-а у току је изложба слика академске уметнице Мирјане Стојковић Мит из циклуса „Егзотична флора“, од које намерницима и случајним пролазницима напросто застаје дах. Бујици емоција, коју изазива стваралачко јединство композиције, колорита и ритма, тешко је одолети. Тим пре што, притиснути естетиком ружноће и ужаса, све више жудимо за лепотом каква нам се намеће кроз дела ове уметнице, која од класике и модерности ствара природну хармонију.

- Егзотика Тајланда, као основна тема мог циклуса, толико ме је узбудила и надахнула својом бујношћу и трајношћу у сталном обнављању, својом неукротивом моћи, да нисам одолела том чуду које оставља дубок утисак на човека. Онда сам почела да размишљам о вечитом бујању у природи и човековом животу, о њиховој међусобној хармонији и савршеном поретку који нам природа упорно намеће, а ми га занемарујемо и неретко безочно уништавамо – каже Мирјана Стојковић Мит, уводећи нас у суштину поетике свог уметничког дела.

Искорак

Пре „Егзотичне флоре“ урадили сте и циклус слика под називом „Царица трава“, надахнути стиховима Васка Попе и лепотом вегетације родне Сокобање. Да ли је природа ваш основни сликарски мотив?

- Не само сликарски, већ и животни, јер природа је у суштини мога бића. Од детињства сам била окружена недирнутом природом, која је код мене изазивала јаке импресије и узбуђења. Тако сам од раних дана осећала и знала да ћу, следећи своју љубав и унутрашње пориве, постати сликар. Само сам тада замишљала да уметник свако дрво, сваки лист и цвет треба да наслика управо онако како га види. У сваком случају, осећај за лепоту коју нам природа несебично пружа понела сам из родног краја и оплемењивала га врхунском поезијом песника, какав је био Васко Попа. Био је то период експресионистичког начина ликовног казивања, за који сам добила награду на једном од Октобарских салона.

Мислите ли да вам се посрећило да упознате природне лепоте егзотичних крајева, и да све то постане надградња у вашем стваралачком општењу са природом?

- Од самих сликарских почетака преносила сам на платно мотиве из чаробних домаћих пејзажа. Тако моје уметничко сазревање има логичан след, који ме је у управо изложеном циклусу слика довео до егзотичне флоре са веома сведеним, једноставним композицијама, на неким сликама чак доведеним до апстракције, а да се на њима ипак осећа дух егзотичне природе Тајланда. Захваљујући томе што су резултат доживљеног, а не само игра ликовних елемената, успела сам да добијем много потпуно различитих композиција (којима су претходиле бројне скице) и постигнем право богатство колорита, светлости и сенки, али и пуноћу слике кроз доживљај и хармонију природне чаролије. Тако сам учинила стваралачки искорак, спајајући класику са модерним.

Говор тела у Торонту

Да ли је то једини искорак који сте остварили у уметности?

- Није, јер сам од 1992. године пуних десет година радила сам цртеже, женске актове на тему „говор тела“, које сам излагала у Торонту. Било је то време борбе за опстанак, које сам искористила да задовољим велику знатижељу како да покрет и све облине женског тела преточим у једну ликовну лирику.

Према оцени ликовних стручњака, сада сте у фази пуне уметничке зрелости. Шта ви на то кажете?

- У неком животном периоду уметник и интелектуално и креативно сазри а, осим талента и снажног доживљаја мотива, потребна му је и мисаона и стваралачка димензија. Осећам да сам у „Егзотичној флори“ дошла до те промишљености о природи и животу, том вечном трајању и прожимању, и усагласила је са одређеним ликовним елементима којима стварам слику. Зато су слике добиле модерност, зато плене својом једноставношћу и, наизглед, лакоћом сликања. Али, истовремено носе снажну поруку која извире из свеопште хармоније духа и природе, и зато је тешко одолети енергији природе која из њих извире.

Концептуална уметност ће нестати

- Сећам се Октобарског салона од пре више година, на коме сам, уместо слика, видела само огромну гомилу купуса у облику пирамиде на поду, као експонат. Мислим да је то само тренд, пролазан као мода, који ће зато и нестати. На другој, докторској изложби девојка је уместо слика на зид окачила текстове откуцане машином на формату А4. Право сликарство, које пуни музеје и галерије целог света, чине универзалне духовне и интелектуалне вредности, које не могу да нестану јер су свевремене – каже Мирјана Стојковић Мит.

Невенка Стојчевић