Божидар Спасић: Легија ће покушати да побегне

Божидар Спасић, бивши обавештајац Државне безбедности, у интервјуу за „Правду“, говорећи о покушају бекства Сретка Калинића и Жељка Миловановића из затвора, хапшењу Луке Бојовића и Владимира Милисављевића у Шпанији и случају „Борик“, тврди да је безбедност у Србији на нули и да је само питање времена када ће Милорад Улемек Легија покушати бекство.

Понижена власт

Да ли је Калинић заиста бежао или је све инсценирано?

- Ма, побегао би он да је могао. Недостајало му је неколико метара. Шта да ради у затвору убица који је осуђен на 40 година робије, него да сања о бекству? Други су мислили за њега и ваљало би да истрага покаже ко је Калинићу заправо планирао ово бекство. Каква симулација, па ја мислим да он и не зна шта је то. Никаво инсценирање није у питању, јер је режим овим чином напросто понижен и поражен. Настала је брука, јер је цео свет видео како робијаши шетају ходницима српских затвора, а нигде нема чувара. Мислим да је ово врло непријатно пало руководству земље, а управо пред изборе овакви циркуси им никако не нису потребни.

Мислите ли да су Калинић и Миловановић имали помоћ изнутра?

- Нико из затвора не бежи, а да нема неког од чувара или другог особља који му даје податке о самом затвору. Нажалост, посао чувара затвора није атрактиван, тако да се увуку и људи који то не би могли бити. Има пуно информација да се у српским затворима тргује свим и свачим, да се мобилни телефони користе као да су на улици. Кажу да ноћу само цијучу због порука које примају затвореници. Тргује се и дрогом и свим другим робама. Затвор је велика тржница, где све можете набавити управо од оних који вам, када уђете у њега, саопште шта не можете имати.

Да ли очекујете пуну истрагу?

- И ова истрага ће бити немушта и глупава. На крају ће неколико стражара добити отказе, неко ће у неки затвор, а велике зверке, које су можда смишљале целу ствар, или нису умеле да организују службу, провући ће се. Подсећам да је једина жртва у полицијским снагама или систему безбедности после убиства Ђинђића био шеф једне мале полицијске станице у Земуну. Нажалост, даљи ток догађаја је показао да мора да се изврши још једна коренита реорганизација наших безбедносних служби. Не можете копирати ФБИ, а игнорисати да је ово Србија, где важе посебна правила.

Да ли је овај инцидент увод или упозорење да се може очекивати бекство Улемека и Сретена Јоцића из затвора?

- Легија је својевремено планирао бекство из Централног затвора с оним назови пиштољем. Ето питања – да ли је истрага икад установила одакле му пиштољ у ћелији. Наши чувари затвора и руководство понашају се као да је затвор мало сигурнији хотел. Па, није ли управник затвора пио виски у ћелији са Милошевићем, или неко пуштао Спасојевића и остале бандите на реч за викенд? Дакле, Легија тренутно нема намеру да бежи, јер зна да је његов случај исувише врућ. Јоца Амстердам може да планира, али и он је врућ због случаја „Пуканић“, где је његова улога остала потпуно нејасна. А да ли ће Легија покушати бекство? Па, хоће, наравно.

„Арканови осветници“

Како оцењујете хапшење Луке Бојовића у Шпанији?

- Мислим да је у овој ситуацији значајније хапшење Владимира Милисављевића званог Будала, јер се он налази на међународним потерницама још од 2003. године. Друго, и те потернице су избледеле, али он је званично био део „земунског клана“, па је он за мене приоритет. Када је у питању хапшење Бојовића, склон сам да кажем да он јесте значајан у нашем криминалном подземљу, али да је наша полиција, у недостатку многих чињеница, сигурно приписивала Бојовићу све и свашта. У сваком случају, његово хапшење је значајно да се разјасне многа убиства и злочини, попут атентата на Недовића и Драшковића, када је било мртвих, па чак и да се разјасни његова улога у томе да ли је он био предводник неке групе која је себе називала „Арканови осветници“.

Сматрате ли да је неко одао Бојовића и ко би то могао бити?

- Не, у овим ситуацијама нема издаје у српском подземљу. Бојовић и његова дружина, то закључујем по наоружању које је нађено у његовом стану, били су веома „активни“ у Шпанији, и то никако није промакло тамошњој полицији. Нико у Шпанији не издаје никог. Чак су и гласине да је усташког генерала Готовину неко издао смешне. Па, шпанска полиција једна је од најбољих у Европи, она је само прикупљала чињенице и доказе о активности Бојовићеве и Милисављевићеве банде.

Не ради се то тако

Како коментаришете истрагу случаја „Борик“?

- Нема је. Очито је да се истрага о том оружју и експлозиву води тако траљаво да ви за месец дана практично немате нити једног осумњиченог, сем оног који је то оружије унео у ту собу. Рекао бих да се у овом случају много вештачи, а мало истражује. Мислим да полиције РС, па и Србије, делују као да не знају шта ће са целим случајем, који је врло озбиљан. За мене је посебно питање одакле наши људи ваде толико оружје и шта је полиција урадила за ових 15 година да бар део тог оружја покупи. Бар оног које шета по улици.

Мислите ли да су осумњичени за могући атентат на Тадића и Додика у хали „Борик“ организовали бекство „земунаца“ из притворске јединице Специјалног суда у Београду?

- Не смем ни да помислим тако нешто, јер то би значило да ми не само да нисмо уништили „земунски клан“, већ да смо створили десет много моћнијих кланова. Да се ради о криминалним групама, у то сумњам, јер нас и државни службеници убеђују да у земљи нема више правих вођа истих група. Па, шта је онда, имамо ли ми у земљи неки терористички покрет, а да нису вехабије, који је у стању да угрози живот председника републике? Американци би у случају „Борик“ ухапсили најмање 5.000 људи, пронашли стотине комада оружја и експлозива, а наши полицајци још не знају одакле да крену. Пре убиства Ђинђића, ми који смо викали „Ухапсите Легију, расформирајте параполицијску банду“, од полиције смо третирани као неки које новинари не треба да слушају. Када сам говорио да је код хале „Лимес“ био покушај атентата на Ђинђића, рекли су да претерујем. Ми у земљи очито имамо један облик градског тероризма и наше безбедносне снаге не умеју да му се супротставе. Неко уноси оружје у салу где ће бити председник државе, а после тога само новинари истражују. Не ради се то тако.

Бојана Главан