Стојан Секулић: Зима на Косову

Већ месец дана снег пада на Косову и Метохији. У Грачаници је нападао око пола метра, и даље ситно веје. Оволику количину снега у фебруару и најстарији житељи Грачанице скоро да су заборавили. Ово је елементарна непогода, која мештанима Грачанице и околних села отежава живот. Магистрални пут Приштина-Грачаница-Гњилане некако се и одржава, али житељи околних села тешко долазе до Грачанице. Најтеже је грађанима планинског региона Новог брда. Локални путеви се нередовно чисте, као и улице у Грачаници, а ниске температуре стварају лед. Несташица струје и воде додатно отежавају живот становништву. Већи број становника Грачанице није очекивао овакву зиму, понестаје огрев, тако да се метар дрва у Грачаници тренутно продаје и по 80 евра, и то само ако се нађе – за цену се не пита. Отежано је и снабдевање животним намирницама.

Школе не раде, а здравствене установе улажу велики напор да пруже одговарајућу медицинску помоћ свима којима је неопходна. Због неочишћених улица, снега и леда на путевима, Хитна служба Дома здравља веома тешко функционише. Болесници долазе лекару са великим закашњењем, има много запуштених случајева у клиникама КБЦ „Приштина-Грачаница“. Најтеже је хроничним болесницима, који не могу да стигну лекару, као и у акутним стањима, која изискују хитну лекарску помоћ, и породиљама. Упркос свим недаћама, све клинике КБЦ „Приштина-Грачаница“, уз велике напоре особља, пружају максимум медицинске помоћи становништву овог региона. Из донација („Актавис“) имамо тренутно довољно антибиотика, аналгетика, итд. Али нам недостају инфузиони раствори, медицинска вата и газа, гипсани завоји. Снабдевање лековима и санитетским материјалом је нередовно, преко „Велефарма“ свака три до четири месеца. Обилазе нас међународне организације (Кфор, Еулекс) и невладине организације, сви нам нуде помоћ. Наш једини захтев је да нам омогуће нормално снабдевање лековима и санитетским материјалом с административне границе до Грачанице, и увек исти одговор: “То не могу, јер је то политичко питање“, и не знају ко то може. Ту се наши разговори завршавају. Веома их интересује како добијамо лекове, а ја их увек упућујем на Светску здравствену организацију, да тамо потраже одговор.

У КБЦ „Приштина -Грачаница“ има доста болесника, највише има прелома костију, што је донекле и нормално за овакве метеоролошке услове, има и оних болесника који су дошли из забачених крајева и не могу да се врате кућама. Деца се рађају, што је наша највећа радост. Раде се све неопходне хируршке интервенције, а интерна, педијатријска и неуропсихијатријска клиника су пуне. Сем лекова и санитетског материјала, највећа потрошња у КБЦ „Приштина-Грачаница“ су енергенти. Све болеснике и породилиште треба загрејати на температуре изнад 10 степени, и то у камуфлираним контејнерима, од чега су саграђене наше клинике. То је веома тешко. Грејање је максимално, свих 24 сата, а потрошња нафте, дрва и струје велика. Но, битно је да за сада успевамо да се изборимо са зимом. Под притиском снега попустио је кров на ГАК-у, па је ионако мали простор смањен, јер у соби где има влаге не могу бити смештене породиље.

Све у свему, ситуација је тешка, али боримо се и верујемо да ће и ове неприлике проћи, а наша највећа борба је опстанак и останак на просторима КиМ, у саставу Србије.

Аутор је директор КБЦ „Грачаница“