На Кванташу као у Њујорку

БЕОГРАД – Топлије време донело је живост и на београдску Кванташку пијацу. Продавци седе у групицама или стоје поред робе изложене испред својих прастарих „тамића“, „кечева“, „фордова“, „фолксваген“ комбија и прекраћују време разговором. Носе кафу једни другима, истоварују камионе, преговарају с муштеријама…

На улазу у Кванташ ретке купце прво дочекују редови кромпира, углавном из Драгачева, Ивањице, Чачка… Фебруар је одувек био тежак месец за продавце, а овај фебруар нарочито. Народ је остао без пара, па све ређе овде залазе и власници пиљара, мини маркета, ресторана, који су некада куповали и по четири, пет џакова робе, а сада преполовили. Када је ударао онај страшни минус, тешко им је било шта помагало да се угреју, а београдски Кванташ је личио, како шаљиво примећују продавци, на улице Њујорка: запале ватру у бурету, стану у круг и потерају литар домаће, па ко преживи. Било је дана кад купаца није било ни за лек.

Грејање уз буре

Док разговарамо, грејући се уз буре, зауставио се црни „БМВ“, величине дизел локомотиве. Стакло се само спушта, а возач пита пошто је кромпир.

- Кило је 25 динара – одговара продавац Видан Јовановић из Ивањице.

- Стави два џака назад – додаје возач не излазећи из кола, даје новац, затвара прозор и одлази без поздрава.

Видан овде проводи скоро целу недељу и више ни сам није сигуран колико се посао сада исплати.

- У сваком случају, нешто мора да се ради – каже, и то илуструје вицем: – Питају једног како му се исплати да продаје ћевапе по девет динара, а он одговара да се не исплати, али и он поједе по који комад. Тако и ми. А породице видимо за викенд, или накратко кад одемо да дотерамо робу – објашњава он.

Видан је један од продаваца који су изнајмили собе у близини пијаце, па зиму није осетио као његове колеге, које су спавале у камионима и шаторима направљеним од металних решетки прекривених церадом или пластичном фолијом. Ту се, захваљујући ручно прављеним скаламеријама од плинских боца, греју, кувају, чувају робу од смрзавања, а спавају на дебелим слојевима сунђера.

Друштвени живот

- Недавно је избио пожар у једном шатору због неисправне плинске боце. Срећом, био је дан и колега је био напољу. Ватрогасци су брзо реаговали. Сада се ту од зиме крију једно кученце, наш љубимац, и маца, која легне преко њега, па се тако греју – објашњава уз осмех Видан, и додаје да за продајно место на бувљаку продавци морају да издвоје 3.000, а за шатор 8.500 динара.

На плацу се налази једна пекара којом су, како кажу, веома задовољни, и ресторан који ради 24 сата. То је и центар друштвених збивања ове трговачке комуне у београдској забити.

- Окупимо се у сали, гледамо ТВ. Када не можемо да заспимо, опет одемо у ресторан и гледамо ТВ… Досади то, па се покупимо, изађемо у град. Прође некако време до викенда, кад одемо да видимо породице. Ужелимо их се – каже продавац из Буђановаца, који је целу зиму провео у камиону. Продаје лук, цвеклу, кромпир и земљу за цвеће, за коју каже да солидно иде.

Стан у комбију

Продавац из Београда, који живи у близини Кванташа, у свом комбију направио је прави мали стан. Има ту сто, столице, неопходно посуђе, што добро дођу лети, кад „упече звезда“, па спас потраже испод сунцобрана.

- Тешка зима. Замрзнуто је све ово воће и поврће. Кад се опусти, то неће личити ни на шта. Лук и намирнице пуне шећера још и издрже, остало што не продамо морамо да бацимо – каже он.

Ту су и продавци воћа који кажу да је то некада био солидан посао. Продају банане из увоза, „клементина“ мандарине из Турске… Ту су и продавци који доносе чоколаде и „киндер јаја“ из Мађарске, која овде коштају 60 динара, а у продавницама по 80, јаја, ћумур који сами праве и још много тога. Упркос свему, не одустају, јер немају куд. И све укупно подсећа на једну прастару „ладу 1200″, ону са округлим фаровима, која се, претрпана робом, на излазу из Кванташа откотрљала даље, газећи лагано остатке снега и леда, који су до пре пар дана блокирали целу Србију.

Неочишћен снег

Продавци кажу да су задовољни хигијеном у тоалету који однедавно одржава неколико девојака Ромкиња, али да снег није добро очишћен. Чисте су само главне стазе, снег је набацан поред ње, а снежни зидови су сада почели да се топе, па настају права језерца на прилазима.

- Возила су нам била потпуно блокирана, сами смо морали да чистимо – каже један продавац.

Братислав Пејовић