Радници гладују

Блокираћемо зграду здравственог осигурања

КРАГУЈЕВАЦ – Група од 80 радника фабрике „Застава оружје“ провела је ноћ у згради филијале Фонда за здравствено осигурање у Крагујевцу, у коју су ушли у понедељак, тражећи од надлежних да се спроведе закључак Владе Србије о оверавању здравствених исправа запосленим у одбрамбеној индустрији.

- Показали смо решеност да истрајемо и проведемо ноћ изван својих домова у борби за остваривање права на коришћење здравствених услуга, које су нам ускраћене 1. јануара ове године – наводи Драган Илић, председник Самосталног синдиката крагујевачких оружара.

Право на здравље

Синдикална организација „Застава оружја“ такође упозорава да истраживање спроведено у оквиру програма УН показује да је највише корупције у Србији у политичким партијама, а затим у здравству.

- Због тога су грађани суочени са многим неправдама и рђавим третманом приликом коришћења здравствених услуга, о чему су у медијима сведочили и поједини високи представници овог министарства. Листе чекања и процедуре заказивања лекарских прегледа често обесмишљавају право на здравље, поред застареле здравствене технологије. Многи пацијенти, који су месецима били на листама чекања, нису ни доживели „хитне“ прегледе. Огроман новац одлази на гломазну администрацију, а јавност мора да сазна због чега су здравствене услуге све скупље и колика је цена неефикасног система здравства – износи се у саопштењу и поставља питање да ли су људи без новца за лечење осуђени на смрт, док се елита лечи у иностранству.

Радикализација протеста

Радници крагујевачке фабрике оружја јуче око 13 сати закључали су трећи спрат зграде филијале Републичког фонда за здравствено осигурање у Крагујевцу, пошто су запослени на том спрату претходно напустили канцеларије. Председник синдиката фабрике Драган Илић рекао је новинарима да су се радници одлучили на радикализацију протеста јер није решено питање њихових здравствених књижица и најавио да ће синдикалци потпуно блокирати зграду Фонда и онемогућити рад запосленима ако проблем не буде решен до данас у 10 сати.

Пошто су испразнили трећи спрат и улазни ходник закључали катанцем, радници време проводе у сали на четвртом спрату, у којој гледају телевизију, пију сокове, читају новине или спавају. На трећем спрату, који је закључан, смештена је финансијска служба.

Могући проблеми

Директор филијале Фонда Предраг Петаковић рекао је да је обавештен да Влада ради на решавању тог проблема и да ће радници добити оверене здравствене књижице, али није навео када ће се то догодити. Он је додао да ће проблем бити још већи, ако данас буде блокирана цела зграда филијале, која покрива 300.000 осигураника у Шумадији и обавља послове за бројне здравствене установе.

М. Ђорђевић/Екипа „Правде“

Корекција плата или потпуни штрајк

БЕОГРАД – Синдикат запослених у јавним управама организоваће  27. фебруара генерални штрајк уколико Влада не повуче или не измени Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленима у општинским и градским управама. Према Уредби, запослени са нижом и средњом стручном спремом имаће значајно ниже плате.

Према речима председника Синдиката управе Његоша Потежице, Уредба Владе је неуставна и незаконита јер се њоме дискриминишу запослени.

- Још 30. јануара смо тражили од Владе да Уредбу измени или повуче, али никакав одговор није уследио. Са новим коефицијентима радници са нижом и средњом стручном спремом имаће знатно мање плате, а најнижа зарада износиће нешто више од 16.000 динара, што је испод законског минималца. Тражимо да за 28.600 запослених у државним органима и 22.000 у локалним самоуправама важи јединствен коефицијент за обрачун зарада – рекао је Потежица.

Нада у преговоре

Синдикат запослених је нагласио да нема ништа против повећања зарада запосленима са високом стручном спремом, али истичу да повећање коефицијената треба да буде линеарно за све.

- Кроз преговоре с Владом и Министарством финансија тражићемо прихватљиво и законски утемељено решења проблема како се не би даље погоршавао материјални положај запослених – каже Потежица.

Поједини градови у Србији јуче и данас су у знак упозорења обуставили рад на два сата.

У Новом Саду нису радили шалтери у Градској кући, матична служба, инспекције, као и месне заједнице и канцеларије.

- Овај штрајк је против оних који су на власти, а не против грађана којима се извињавамо због непријатности – рекао је Лазар Шкорић, председник Синдиката запослених у правосуђу и управи у Новом Саду.

Профитира градоначелник

- Ово је велика неправда, јер ће по овој уредби градоначелник Павличић имати плату од 175.000 динара, што је седам пута више од мене, који ћу примати око 24.500 динара – рекао нам је један од запослених са средњом стручном спремом, коме ће плата бити умањена 5.500 динара.

Радници нишке градске управе најавили су протест и за данас, а председник Синдиката запослених у градској управи Марко Савић од Владе очекује повлачење Уредбе.

- Највеће повећање добили су начелници управа који су имали највише, а плате су смањене највише онима који су примали најмање – рекао је Савић.

Како су духовито приметили челници Синдиката, нову уредбу као да је донео Суперхик, лик из стрипа „Алан Форд“, који је отимао од сиромашних да би давао богатима.

Плате у јавним управама пре и после Уредбе

Радно место      пре Уредбе      после Уредбе

Самостални стручни сарадник 33.674  47.623

Виши стручни сарадник      30.097  44.177

Стручни сарадник   29.203  37.726

Виши референт 24.731  23.404

КВ радник    22.356  19.864

НКВ радник 17.885  16.138

С. М. – С. К. – Д. А.

Џаба протест, пара нема

СМЕДЕРЕВО – Око 400 радника смедеревског „Желвоза“ окупило се јуче испред капије фабрике захтевајући исплату заосталих зарада и отпремнина. Извршни директор „Желвоза“ у реструктурирању Зоран Јокић у писаном одговору запосленима навео је да је руководство предузело све неопходне радње како би се припремила сва потреба документација у вези са добровољним отпремнинама у складу са социјалним програмом, за шта је задужено Министарство економије.

- Из средстава добијених на основу уговора Фонда за развој, враћен је кредит „Комерцијалној банци“ у износу од 32.000.000 динара, за новембарске зараде издвојено је 18.000.000 динара, добављачима је плаћено 33.000.000 динара, дато је 15.000.000 динара као аванс за репрометеријал, за огрев запосленима 1.000.000 динара, док је за солидарну помоћ намењено 369.000 динара, а преостала средства налазе се на наменском рачуну фабрике – навео је Јокић.

Радници, њих 444, који су добровољно или зато што су систематизацијом ионако остали без радног места, већ напустили фабрику и сада су на плаћеном одсуству, очекују од државе кроз социјални програм око два милиона евра. Неки од њих тврде да су имали информацију да је тај новац био планиран ребалансом републичког буџета за 2010. и да је требало да га добију крајем прошле године, да би све било померено за 21. јануар, а да још нису добили ни динара.

Међутим, у Министарству економије кажу да не постоји одлука Владе Србије о издвајању средстава за социјални програм радника „Желвоза“.

- Није тачно да су средства за ту намену требало раније да се уплате. Предузеће је поднело захтев 24. новембра прошле године за решавање социјалног програма за 444 запослена у износу од 189.720.732 динара, али то не значи да је тиме створена обавеза да се тај износ одмах уплати – наводе у том министарству и додају да је пре тога потребно да се усагласи документација и провере износи. Такође истичу и да уплата зависи од тога када ће бити обезбеђена средства за ту намену у буџету, а што се односи и на сва остала предузећа која су поднела захтев за решавање проблема вишка радника. Држава је већ за повезивање стажа радницима тог смедеревског предузећа, за период од 2005. до 2010. године, издвојила 12,5 милиона евра.

М. Ц. – З. М.

Брига предузећа

Један од запослених у „Желвозу“ који је на плаћеном одсуству, каже да примају месечно по 8.000 динара, што је мање од законом одређене најниже, односно гарантоване зараде и пита се ко ће им надокнадити разлику, као и шта ће бити са њима после 23. марта, до када имају решења за плаћено одсуство. У Министарству економије објашњавају да исплата разлике до гарантоване зараде није у њиховој надлежности, већ у надлежности самог предузећа.