Копачке за асове правио пола века

ЉУБОВИЈА – Добривоје Јевтић Доко (75) већ 50 година држи обућарску радњу у центру Љубовије, у Улици војводе Мишића. Од раног јутра до касног поподнева у њој поправља ципеле, сандале и чизме, без обзира на то што је у пензији.

- Као 15-годишњи дечак први пут сам дошао у Љубовију 1950. године. Сишао сам у варош, из брдовитог села Грачанице да купим шећер, со и петролеј за лампу. Случајно сам свратио код тече – опанчара Жарка Милановића. Са занимањем сам посматрао како он ради. У две речи смо се споразумели, и ја сам остао у Љубовији да изучавам занат – прича Јевтић.

Златно време

Он додаје да је већ 1952. положио испит за занатског помоћника.

- За задругу сам радио до 1962, а затим сам отворио обућарску радњу. Била су то за обућаре златна времена. Могло је добро да се заради. Ципеле ручне израде биле су квалитетне и тражене. Ђон на ципелама у то време обућари нису лепили, већ су га зашивали концем премазаним пчелињим воском или закивали дрвеним клинчићима. Није било машина и алата, као данас. За цену ципела тада нико није питао – прича Јевтић.

Каже да је, ипак, највише волео да прави копачке за фудбалере ФК „Дрина“ из Љубовије, чији је навијач већ шест деценија.

- У копачкама моје израде играли су врсни играчи и постигли доста голова – Пантелија Перић, Драгутин Арсеновић, Душан Тријић, Пантелија Јаковљев, Зоран Јоковић Крњо… Нажалост, они нису више међу живима – каже Јевтић.

Заради за трошкове

Од 1980. године не прави ципеле. Ручну израду обуће потиснуле су фабрике обуће, па сада ради само поправке.

- Беспарица је. Поледајте, у ове две сталаже има 80 пари разноврсне обуће, која ми је донета на поправку. Урадио сам то, али њихови власници не долазе да их узму. Има ципела које су овде овде и више од пет година – прича Јевтић.

Он је по цео дан у радионици, имао посла или не, али, каже, нађе времена и за друштво и рекреацију. Највише му смета што више нема добрих мајстора, а ни шегрта.

- Од поправке се некако преживљава. Зарадим за кућне трошкове, а, богами, и да почастим чоколадом и другим слаткишима унуке Бојану и Николу. Жао ми је што ниједног од њих не интересује обућарски занат – прича Јевтић.

Миладин Малишић