Најновије

Меркел и Обама - два пријатеља о "непријатељским" темама

СВЕТ - Једнодневна, или прецизније 24-часовна посета шефице немачке владе Ангеле Меркел Вашингтону имала је скроман службени назив: радна посета. Састанак канцеларке са председником САД Бараком Обамом назван је сусретом пријатеља, а као доказ реченог понуђен је податак да је за разговор двоје државника резервисано пуна четири сата, што је неуобичајено дуго за прилике у Белој кући.
Фото: bundeskanzlerin.de

Фото: bundeskanzlerin.de

Требало би, такође, имати у виду да је председник Обама тек био стигао са једнонедељног путовања по Далеком истоку и да први радни дан у Вашингтону није посветио америчким унутрашњим проблемима, како то обичај и протокол налажу, већ се усредсредио на гошћу из Берлина. Канцеларија шефице немачке владе издала је тим поводом саопштење за немачку јавност. У њему је указано да је реч о гесту америчке администрације који сведочи о значају који се придаје посети Меркелове, то јест показује колико је Немачка важан партнер САД. Амерички кругови су потврдили исправност овог тумачења и додали да је „маратонски” састанак уједно и потврда добрих односа доказаних пријатеља и савезника. Теме маратонског разговора доказаних пријатеља, немачке канцеларке и америчког председника, нису, ипак, биле нимало пријатељске. Американци су, како листом истичу немачки и амерички медији, били непријатно изненађени немачким помирљивим ставом према Москви, то јест њеним залагањем за што блаже санкције Русији. Још више су их забринули резултати емпиријских истраживања, по којима немачка јавност већински не одобрава заоштравање односа између Берлина и Москве. Тако је најоштрију критику упутио амерички сенатор Џон Мекејн. Непосредно по приспећу немачке канцеларке Ангеле Меркел у САД, утицајни сенатор и бивши председнички кандидат републиканаца пребацио је шефици немачке владе да нема снаге да руководи државом и да дозвољава интересном лобију крупних индустријалаца да диктира немачку спољну политику. „Толико је очигледно да је реч индустријалаца последња да бисмо ми (САД) можда са њима требало да преговарамо, уместо са изабраном владом... То је срамотно за једну велику, демократску земљу”, рекао је Мекејн. Увод радикалног сенатора, познатог по провокативним изјавама, међутим, није био случајан, премда је из Беле куће саопштено да је реч о личном мишљењу једног сенатора, а не о ставу америчке администрације. Ипак, састанак двоје државника је, барем из америчког угла посматрано, требало да се одвија у том правцу. Немачку шефицу владе требало је „надахнути” да предузме кораке који би потврдили монолитност трансатлантског блока. Истовремено, Вашингтон је намеравао да упозори Меркелову на обавезе које њена држава има према светској демократској, дакле западној заједници – по принципу pacta sunt servanda, уговори се морају поштовати. Изражено неслагање Берлина и Вашингтона око наметања санкција Москви – док су САД прогласиле трећи степен санкција, Берлин реагује суздржано, додајући тек понеког бизнисмена из Русије на листу санкционисаних – утолико је проблематичније за САД јер Немачка на нивоу ЕУ утиче и на благи заједнички став европске двадесетосморке. „Спремни смо да пооштримо санкције, али само ако је то заједничка одлука свих 28 чланица”, јасан је став Берлина. Сходно реченом, тема Украјина, или прецизније економски односи истока изапада у светлу украјинског проблема, доминирала је разговорима које је Меркелова водила у САД, без изгледа на брзо остварење америчких жеља.
Шефица берлинске владе, међутим, није отишла празних руку у Вашингтон. Као „поклон” домаћину, Бараку Обами, донела је вест да је немачка влада блокирала иницијативу истражне комисије Бундестага у НСА афери прислушкивања – тако што је блокирала издавање визе за Немачку Едварду Сноудену, који је требало да сведочи пред тим телом.
Афера прислушкивања погодила је Немачку као гром из ведра неба, када се сазнало да су немачки грађани масовно и паушално прислушкивани од стране америчких обавештајних служби. Прислушкивани су и немачки политичари, укључујући и Ангелу Меркел лично. Понуда Берлина Вашингтону, да се пређе преко афере, тако што ће између две земље бити постигнут договор да се обустави међусобна шпијунажа – такозвани no-spy-contract – одбијена је у Вашингтону, уз примедбу да ће водећи немачки политичари бити прислушкивани и убудуће, али само у случају преке потребе, то јест ако то национални интереси САД захтевају. Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА