Правда

База је некад била дом хиљада руских војника и обавештајаца чији је задатак био пресретање америчких комуникација, као и пружање кључних информација руској морнарици на западној хемисфери. Руси разматрају отварање базе у Лурдсу још од 2004. године, а руски председник Владимир Путин склопио је договор с кубанским колегом Раулом Кастром приликом прошлонедељне посете Куби. База у Лурдсу, предграђу Хаване, удаљена свега 250 километара од САД, отворена је 1967. године. На врхунцу Хладног рата била је највећи руски обавештајни центар ван територија државе, а у њој је било запосено око 3.000 људи. Руси су из Лурдса могли да пресрећу комуникације из већих делова САД-а, као и разговоре између свемирских станица на Флориди и астронаута на свемирским мисијама. Раул Кастро, тада кубански министар одбране, похвалио се 1993. године да Руси преко Лурдса пресрећу око 75 одсто свих комуникација на територији Сједињених Држава. Распадом СССР-а број запослених у бази је смањен, али је она и даље наставила с операцијама. Када је Русију 1998. године погодила велика финансијска криза, Москва је све теже проналазила средства за финансирање застарелих постројења, укључујући и ову базу. За време Совјетског Савеза Руси нису Кубанцима плаћали ренту за базу, али се то променило 1992. године, када је Москва Хавани почела да исплаћује стотине милиона долара за трошкове одржавања базе.

Прочитајте још:Америчке санкције удариле руску берзу – пад акција и рубље!У Кијеву све више ратних милионера и богаташа

Последњи ударац стигао је 2000. године, кад је Амерички конгрес изгласао Споразум о поверењу и сарадњи САД-а и Русије, закон који Вашингтону брани било какав ребаланс или отписивање дуга Москви ако се база у Лурдсу не затвори. Москва је то и учинила 2001. године. Исте године Руси су затворили и војну базу Кам Ран у Вијетнаму. За сада нису познати детаљи око поновног отварања базе у Лурдсу, у којој је тренутно смештен одсека кубанског Универзитета информационих наука. Извор: Вести онлајн