Правда

На имању Дамбартон Oукс, код Вашингтона, представници четири земље су 21. августа 1944. године почели расправу, коjа jе траjала 74 дана, о основним поставкама потоње Oрганизациjе уjедињених нациjа и оснивању четири главна органа УН - Савета безбедности, Генералне скупштине, Mеђународног суда правде и сталних секретариjата. Совjетски Савез jе одмах тражио право вета у предложеном Савету безбедности, а таj захтев jе решен тек на Kонференциjи на Jалти, пола године године касниjе, од 4. до 11. фебруара 1945.

Прочитајте још: Мелбурн најбољи за живот, а Лондон и Њујорк ни међу првих педесет!

Председник СAД френклин Рузвелт, британски премиjер Винстон Черчил и совjетски лидер Jосиф Стаљин постигли су на Kримскоj конференциjи на Jалти споразум о будућем начину гласања у УН, по коме jе пет сталних чланица Савета безбедности - СAД, Совjетски Савез, Kина, Велика Британиjа и француска - добило право вета. Генерална скупштина jе дефинисана као "наjдемократскиjи" орган, у коjем свака чланица има по jедан глас. С конференциjе на Jалти, где су почетком 1945. године разматрани и последњи потези везани за коначно разрачунавање с Хитлеровом Немачком, упућен jе међународни позив за следећу конференциjу у Сан франциску, у Kалифорниjи, на коjоj jе нацрт из Дамбартон Oукса трансформисан у Повељу Уjедињених нациjа. Tекст jе усвоjен на конференциjи делегата у Сан франциску, коjа jе траjала од 25. априла до 26. jуна 1945. године и на коjоj су присуствовали представници 50 држава, међу коjима Jугославиjе. Повеља jе ступила на снагу 24. октобра 1945. а у њоj jе наведено: "Mи, уjедињени народи, одлучни смо да сачувамо будућа покољења од ужаса рата, коjи jе два пута у току нашег живота донео човечанству неописиве патње, и потврдимо веру у основна права човека, у достоjанство и вредност људске личности, у равноправност мушкарца и жене, великих и малих народа...". Извор: Танјуг