Незапосленост остаје један од основних проблема Европске уније. Главни захтев који је политичари требало да испуне на мајским изборима за Европски парламент било је отварање нових радних места и обезбеђење економског раста. Бум броја незапослених грађана избио је прошле зиме. Међутим, чини се да је за Брисел политички дневни ред важнији од економског: обостране санкције између ЕУ и Русије нанеће удрац, између осталог, и европском тржишту рада.
Најновије цифре европске статистичке агенције „Европска статистика“ из јуна 2014. године показују да ће преко 25 милиона људи у 28 земаља ЕУ остати без посла, притом 18 милиона из земаља европске зоне. Међу незапосленима има преко 5 милиона људи млађих од 25 година. Дакле, за зону евра овај показатељ износи око 11%, а за целу ЕУ – око 10%. У току последње године незапосленост је почела полако да опада. Најмањи број незапослених је у Аустрији, Немачкој и на Малти (око 5%). Најтеже је наћи посао у Грчкој и у Шпанији, где нема потражње за 27% и 24% становништва. Највиши пораст незапослености се запажа на Кипру, у Холандији и Италији. Највеће смањење је забележено у Ирској, Летонији, Португалији, Мађарској и Литванији. Али без обзира на мање позитивне тенденције сад је у целини у поређењу с, на пример, 2000. годином, слика за ЕУ врло неповољна. Тада је на берзи рада било 19 милиона Европљана и ова цифра је опадала све до кризне 2008. године, достигавши број од 16 милиона. А од тада је посао изгубило скоро 10 милиона људи. И у овом периоду кад је Европа полако почела да се опоравља и да показује прве знаке економског раста Брисел је увео економске санкције према Русији, једном од својих главних трговачких партнера. А ово не прети само губицима, већ и смањењем броја радних места. У главном граду Европе слика с радним местима је далека од пожељне: проблем се састоји у великој бујици миграната и недовољној квалификацији потенцијалних радника. Како истиче аташе владе Бриселског престоничког региона (секретаријат за економију и запосленост становништва) Ивон Жадул. Ситуација с радним местима у Белгији је веома лоша. Ниво незапослености у главном граду износи 20%. Главни узрок је такозвани демографски бум. Из године у годину све више људи долази у Брисел. Ово условљава велику конкуренцију, али нема довољно посла за све. И многи од оних који претендују на радна места не поседују довољну квалификацију. По правилу, за запошљавање је потребна минимум универзитетска диплома. Од 100 хиљада кандидата за посао око 65% није завршило чак ни школу. Односно, долази до јаза између доступних радних места и нивоа кандидата.
Прочитајте још:У сред рата санкцијама Русије и ЕУ Словачка позвала у посету ПутинаУкрајинска војска гранатирала фудбалски стадион Шахтјора!
Други квартал 2014. године је показао пад раста БДП у три највеће економије ЕУ: Немачкој, Француској и Италији. Међутим, по рачуници аналитичара велике холандске банке ING руски ембарго на увоз намирница из Европе у новчаном еквиваленту ће европске испоручиоце коштати 6,7 милијарди евра, а највеће губитке ће претрпети Немачка – око 1,3 милијарде. Због санкција ће без посла остати 130 хиљада Европљана. Од смањења броја радних места највише ће настрадати Пољска. У Француској, Шпанији и Италији у просеку без посла може остати по 10 хиљада људи. У целини, смањење обима трговине с Русијом нанеће највећи ударац прибалтичким земљама: Литванији, Естонији и Летонији. Између осталог, немачки машиноградитељи су већ изјавили да ће Немачка настрадати и од самих европских санкција према Русији: смањују се извоз и број радних места у немачко-руским предузећима. Забринута због ситуације у Украјини, Европа је, чини се заборавила на талас великих протеста које је сама доживела у не тако далекој прошлости. Извор: Глас Русије
Филантропи из европе 
