Правда

У јеку растући берзанских спекулација да би Украјина ускоро могла да банкротира „као Грчка”, Гонтарева је ипак признала да ће привреда те земље до краја године забележити драстичан пад од „минус девет можда и целих минус 10 одсто”. ММФ је иначе пролетос – пре договора о кредиту помоћи тешком 17 милијарди долара – прогнозирао негативни раст украјинске привреде од 6,5 одсто. „Драстично погоршање економске ситуације у Украјини ће можда изискивати мању прерасподелу намиривања дуга. Не верујемо да ће бити неопходно озбиљно реструктурирање”, изјавила је Гонтарева уз најаву да ће украјински извоз у Русију до краја 2014. године опасти за 35 одсто. Необразложени оптимизам Гонтареве јуче није оставио утисак на међународне берзе. Најава председника Украјине Петра Порошенка да би армијски трошкови до краја 2014. могли да порасту за још три милијарде долара, драстичан пад индустријске производње на годишњем нивоу у области Луганска (56 одсто) и Доњецку (29 одсто), девалвација гривне од 40 одсто у овој години... део су фактора иза предвиђања у лондонском Ситију да ће Украјина банкротирати – најкасније у новембру 2015.

Прочитајте још: Меркел: Путине, повуци трупе из Украјине!

Одакле ће режим у Кијеву намирити новац за додатне армијске трошкове? Да ли из најављене следеће транше кредита ММФ-а? Како ће Кијев спровести реформе захтеване од ММФ-а које подразумевају повећање цене природног гаса и грејања потрошачима за 56, то јест 40 одсто у овој години (и даља поскупљења до 2017. године), нове порезе и пад издвајања са социјално најугроженије? Ове недоумице, а и драстичан пад девизних резерви Украјине и скок спољног дуга овог пролећа на преко 140 милијарди долара... повећавају, по оцени берзи, могућност скорог банкрота Украјине. „ММФ покушава да наметне Украјини економски рецепт за геополитички проблем”, упозорава агенција Блумберг. У међувремену, лицитирање датума могућег украјинског банкрота изведено је упоређивањем са случајем „Грчка”. Наиме, званична Атина објавила је у пролеће 2012. године банкрот само неколико седмица уочи датума приспећа наплате страних власника грчких хартија од вредности за које у државној каси није било пара. У случају Украјине, званични Кијев 20. децембра 2015. године треба да исплати приспеле обавезе по државним обвезницама које је својевремено продао Русији уз врло прецизну клаузулу намиривања тог дуга у зависности од пада привредног раста (изнад шест одсто). Истовремено Кристин Лагард, извршни директор ММФ-а, у викенд интервјуу „Фајненшел тајмсу” оцењује да је „ситуација у Украјини и Русији веома интересантна”. „Надам се да Украјина неће морати да реструктурира дугове. Очекујем да економске интеграције и међузависност могу да спрече раст изолационизма и територијални национализам”, верује Лагардова.