Правда

Људи се разликују по томе колико су спремни да ризикују и колико су њихове процене ризика рационалне или ирационалне. То има значајне импликације у свим важним сверама живота, као шти су здравље, љубав, посао и сл. Да ли је страх рационалан или ирационалан не зависи од тога колико је интензиван већ од тога до каквих последица може доћи ако особа стварно уради нешто чега се боји и што избегава. Храбри људи нису они који немају страх већ они који и поред страха ураде оно чега се плаше јер процењују да им је то потребно и да последице тога неће бити превише угрожавајуће и/или непоправљиве. Рационална процена ризика увек подразумева процену добити и штете. Иако је неоспорно да је страх наш заштитник поставља се питање да ли је то заиста увек тако? Да ли је присуство страха увек поуздани показатељ да смо у опасности? Једноставно да ли су страх и опасност иста ствар? Одговор је да нису. Однос између страха и стварне опасности је доста сложенији. Замислимо да су страх и опасност два скупа која се међусобно секу делећи један заједнички део. У таквом односу имамо три ситуације: -    опасне ситуације којих се особа не плаши (јер не увиђа њихову стварну опасност), -    ситуације којих се особа плаши а те ситуације уопште нису опасне (тзв. ирационални страхови) и -    опасне ситуације којих се особа заиста плаши (тзв. рационални страхови). Страхови који нам помажу да избегнемо опасне ситуације су рационални страхови. Рационалан страх нас тера да погледамо лево и десно када прелазимо улицу, да одемо код лекара када нас нешто боли, да не стављамо руку на врелу ринглу, да избегавамо ситуације где можемо изгубити подлогу и пасти и сл. Једном речју рационални страхови нам помажу да преживимо и стога су нам неопходни. Рационални страхови су плод учења, односно стеченог искуства. Како људи науче да не стављају руку на врелу ринглу, тако што пробају.

Прочитајте још:Георгиев о перспективи наших простора…

Насупрот томе, постоје бројне ситуације којих се особа не плаши а које су опасне и штетне за њу. На пример особа може радити разне ствари које штете њеном здрављу и немати притом никакав страх. На пример, особа пуши три кутије цигарета на дан знајући колико је то опасно за организам а притом то ради без икаквог страха и забринутости за своје здравље. Постоје људи који се баве такозваним екстремним спортовима у оквиру који се особа излаже опасним ситуацијама и ризицима а особа у томе проналази задовољство, ужива у излученом адреналину. У овом случају особа даје примат уживању, задовољству у односу на опасност и ризик. С друге стране постоје ситуације када се особа плаши ситуација које заиста нису опасне. На пример особа има страх од јавног наступа, страх од одбацивања и критике, страх од затвореног или отвореног простора, страх од одвајања од одређене особе или групе, страх од болести од које особа не болује, страх од голуба, бубашвабе и других безопасних објеката, страх од неуспеха, страх од успеха, страх од игле итд. Овде је реч о такозваним ирационалним, неуротским страховима. Оно што је заједничко свим ирационалним страховима, без обзира на објекат страха јесте следеће: -    сви ови страхови се односе на неку хипотетичку будућност, на нешто што би могло да се деси а не дешава се сада у овом тренутку -    сви ови страхови базирају се на имагинацији, односно застрашујућим сликама и фантазијама (које ствара ум особе) а не реалности -    сви ови страхови имају симболичко значење (на пример: особа се не плаши лифта, већ значења да се из лифта не може побећи лако и одмах) -    имају лимитирајући утицај на особу (лимитирају њену слободу, расположење, лични развој, капацитет за љубав) -    њихов корен је у психи особе а не у спољашњој реалности (сви ирационални страхови су ирационални јер њихов узрок не лежи у спољашњим узроцима, спољашње ситуације су само окидачи јер по свом значењу особу асоцирају на унутрашњи конфликт) -    показатељ су да особа има унутрашњи конфликт -   да особа покушава да контролише, супресује и/или избегне страх и/или друга непријатна осећања као шту су бес, бол, кривица, стид и сл. -    осећај беспомоћности, немоћи, осећај немања контроле над страхом -    особа по правилу није свесна шта је стварни узрок и значење страха који осећа -    особа покушава да се избори са страхом, да га заустави или побегне из ситуација у којима се он јавља Ирационални страхови су ирационални зато што особа не разуме њихову стварну природу, порекло и значење. Особа не зна како да се носи са њима, што јој додатно продубљује осећај немоћи, беспомоћности и одсуства контроле. Ирационални страхови су подсвесне природе и говоре језиком подсвесног ума а то је језик симболичког значења, језик метафора. То је разлог зашто је њихово манифестно значење тако неразумљиво и ирационално критичком, аналитичком уму. Извор ових страхова је у психи особе што значи да је и решење за њих тамо, унутар особе а не у спољашњем свету. Ови страхови су у основи свих блокада које особа има у себи. Ови страхови спречавају особу да се мења, развија, има потпну слободу и моћ над собом и својим животом. Како превазићи ирационалне страхове? На психотерапији ми помажемо особама да превазиђу и трајно се ослободе својих ирационалних страхова. Тај процес се састоји из следећих фаза: -   преузимање одговорноси за страх (особа увиђа да сама ствара и одржава своје страхове и када то схвати имаће моћ да их превазиђе) -   разумевање значења, односно порекла страха -   безусловно прихватање страха (превазилажење отпора према страху, одустајање од борбе, супресије, контроле, избегавања и сл.) -   суочавања са страхом, на сеанси и у свакодневним ситуацијама у којима се страх спонтано јавља Све врсте ирационалних страхова се могу превазићи ако клијенти желе да сарађују и придржавају се онога што је неопходно у процесу терапије. Кључни предуслов за успех терапије је постојање мотива, односно намере особе да превазиђе страх и преузимање личне договорности. Дужина терапијског процеса зависи пре свега од: 1.    да ли је клијент спреман да 100% сарађује 2.    колико има снажан мотив да страх превазиђе 3.    колико дуго је избегавао да се суочи са страхом 4.    да ли поред страха има и неке додатне поремећаје (као што је на пример неки од поремећаја личности) 5.    да ли конзумира психоактивне супстанце Пише: Др Владимир Мишић, психолог Извор: Правда / vaspsiholog.com