Правда

У сибирским логорима провео је пуних девет година. На робију је одведен 1945. право са фронта, на којем се истакао као официр совјетских инжењеријских јединица. Емигрирао је 1974. вративши се у отаџбину након две деценије. У децембру 1998. одбио је највишу државну награду - Орден светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао Јељцин, због ситуације у којој се налазила Русија. Током агресије НАТО на Србију (СРЈ) 1999. био је веома оштар према политици САД и НАТО. Приповетком "Један дан Ивана Денисовича" у књижевност је увео тему Стаљинових логора. Посебно је његов роман "Архипелаг Гулаг" разобличио лаж "комунистичког раја". На основу емигрантског искуства у Западној Европи и у САД, такође је испољио презир према систему вредности савременог Запада. Остала дела: приповетка "Матрјонини дани", романи "У кругу првом", "Онколошка клиника", "Август Четрнаесте", "Црвени точак", "Русија у провалији", критичка аутобиографија "Борио се шут с рогатим", драме "Гозба победника", "Заробљеници", "Република Рада", "Светлост која је у теби", публицистичко дело "Лењин у Цириху", "Два века заједно", сценарији "Тенкови знају истину", "Паразит".

Прочитајте још:Ивани Жигон руски „Златни витез“ за режиjу

Извор: Танјуг