Правда

Велики људи не могу чак ни да умру малом смрћу. Они као да морају и у оно потпуно непознато да закораче у великом стилу и да за собом за крај оставе реченицу која ће их сачувати од заборава. Духовите последње речи великана на самрти Последње речи америчког глумца Џима Харкинса биле су: “Желим да умрем мирно у сну, онако како је умро мој деда. Не вриштећи од ужаса као путници његовог аутобуса”. Спајк Милиган, британски комичар, казао је: “Лепо сам вам рекао да сам болестан”. Ни Хемфри Богарт суочен са смрћу није могао да се уозбиљи, па је својој супрузи и деци рекао: “Није требало да пређем с вискија на мартини”. Амерички издавач Ендрју Бредфорд казао је: “Боже, опрости ми на штампарским грешкама”. Подједнако је духовит био и чувени француски граматичар Доминик Буур: “Сада ћу умрети, или умрећу: и једно и друго је исправно”. Чувени грчки математичар и можда један од највећих научника икад, Архимед, рекао је римском војнику пре него што га је овај убио: “Не дирај ми кругове”, мислећи на геометријске облике које је нацртао у песку. На смрт осуђени убица Џејмс Роџс је као последњу жељу тражио панцир прслук, док је други, Џејмс Доналд Френч, пре него што ће бити ликвидиран на електричној столици, окупљеним новинарима рекао: “Шта мислите о овом наслову за сутра: Помфрит (Френцх Фриес)!”, што је невероватна игра речи пошто се помфрит на енглеском пише “френцх фриес” што дословно значи и “Френч спржен”. Гласовити амерички писац Хантер Томпсон, писац “Параноје у Лас Вегасу“, рекао је: “Опусти се: ово неће болети”. Боб Хоуп је казао: “Изненади ме”, док је Гручо Маркс рекао: “Овако се не живи”. Последње речи генерала Џона Сеџвика 1864. током Америчког грађанског рата биле су: “Са ове раздаљине не би могли ни слона да погоде”, док су речи писца Едварда Пола Ебија, на питање шта има да каже пре него што умре, биле: “Без коментара”. Извор: 24сата