Правда

Један од њихових оштрих критичара је "Атак", невладина организација за борбу против глобализације која тврди да ће ТАФТА довести до "масовног губитка посла" нарочито у области пољопривреде. Атак указује шта се догодило са сличним уговором који су 1993. године са САД потписале Канада и Мексико. Тадашњи председник Клинтон најављивао је 20 милиона радних места да би се десет година касније испоставило да је ефекат био обрнут јер је девет стотина хиљада америчких грађана изгубило посао. Користи су имале само велике увозно-извозне корпорације у чијем интересу влада и води спољну и трговинску политику. Многи сматрају да је ТАФТА резултат америчког пројекта стварања западног тржишта како би спречили економску доминацију Кине и Русије. САД зато морају да "прогутају" европско тржиште тим пре што су преговори са "новим економијама" БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија и Јужна Африка) у ћорсокаку јер ове земље не прихватају диктат Вашингтона и држава које га следе. "То је геополитички пројекат саграђен на идеји о судару цивилизација", каже Жан Лик Меланшон, европски посланик и лидер Левичарског фронта у Француској. Раул Марк Женар, познати белгијски политиколог и саветник групе Зелених у Европском парламенту истиче да се званично преговара о укидању трансатлантских царинских препрека мада су те препреке већ одавно заправо у свим доменима избрисане осим кад је реч о пољопривреди и текстилу. "То значи да је суштина у укидању европских норми како би се отворила врата за до сада забрањене производе америчке индустрије. Обратите пажњу једино трговина оружјем није обухваћена преговорима о стварању зоне слободног тржишта ", истиче Женар. Женар не верује у причу да су основа преговора о ТАФТА "заједничке вредности САД и Европе". "САД нису потписале ниједну међународну конвенцију о међународним судовима, ни о заштити права радника, ни о клими, ни о очувању природе. Њихов закон на пример каже да приватници могу неограничено да финансирају политичке странке и њихове кандидате. То у принципу значи да ако имате веома много новца ви можете да купите председника", рекао је Женар недавно на предавању у Перпињану које је на интернету изазвало велико интересовање. Тржиште од 820 милиона потрошача Једино што је за сада извесно то је да припреме за уговор о стварању зоне слободне размене између САД (ТАФТА) трају у тајности већ десетак година. Преговори су званично почели у јуну прошле године. Циљ склапања ТАФТА је стварање заједничког тржишта од 820 милиона потрошача. Оно би представљало трећину укупне трговинске размене на планети. Преговори би требало да буду завршени 2015. године после чега би уговор требало да одобри 28 држава чланица ЕУ, а затим и Европски парламент. Извор: Вести онлајн