Правда

Украјинска криза - Нови хладни рат Односи Запада и Русије пали су ове године на најнижи ниво од краја "хладног рата", пошто се Украјина, коју Москва сматра својом зоном утицаја, одлучно окренула ЕУ и САД после смене проруског председника Виктора Јануковича. Јанукович је свргнут у фебруару после масовних протеста на шта је Русија, уз образложење да штити руско говореће становништво од украјинског национализма, у марту присајединила полуострво Крим, а потом и подржала проруске побуњенике у источним регионима у Украјини. Више од 4.300 људи је погинуло у сукобима украјинских снага и проруских снага. Запад предвођен САД, реаговао је увођењем санкција Русији због подржавања побуњеника и нарушавања територијалног интегритета Украјине. Крајем године руска рубља је изгубила више од 50 одсто вредности у односу на евро и долар, што се сматра последицом санкција, али и падом цена енергената који доминирају у извозу Русије. Крвави пир исламске државе Јачање Исламске државе померило је фокус сукоба у Сирији с режима Башара ел-Асада на бруталност те сунитске организације која је заузела велики део територије у тој земљи и суседном Ираку. Настала као огранак Ал Каиде у Ираку после инвазије САД 2003, Исламска држава је учествовала од почетка у сиријском рату, али је залагањем за џихад почела да се сукобљава с осталим побуњеницима. Својом бруталношћу успела је да отуђи и Ал Каиду. На заузетим територијама, међу којима је и Мосул, други највећи град у Ираку, прогласила је исламски калифат и свирепо спроводи строги шеријатски закон. САД су у августу покренуле ваздушне ударе на положаје џихадиста пошто су одсекли главе тројици Американаца. Иако је напредовање Исламске државе успорено, она и даље контролише велику територију и привлачи исламисте широм света, који се прикључују њеним борцима. Међу њима су и људи са Балкана, највише из БиХ, Санџака и са Косова. Борба против еболе Више од 19.000 људи је заражено, од којих је 7.500 умрло од смртносног вируса еболе, инфекције која је почетком године прерасла у једну од највећих епидемија од откривања тог вируса 1976. Светска здравствена организација (СЗО) признала је у октобру да је неспретно реаговала на епидемију еболе у Западној Африци, а као разлоге је навела некомпетентно особље и недостатак информација. Један од људи који су открили вирус еболе, доктор Питер Пиот поставио је питање зашто је СЗО требало пет месеци и 1.000 мртвих да би у августу прогласила еболу глобалним здравственим проблемом. Болест је прво регистрована у Гвинеји, брзо се проширила на суседну Либерију и Сијера Леоне. Случајеви заразе регистровани су и у Нигерији, Сенегалу и Малију, док су у САД и Шпанију пребачени инфицирани лекари и држављани који су боравили у ризичним зонама. За сада не постоји званично признати лек за болест чија је смртност до 70 одсто, а вакцина је у експерименталној фази. Епидемија еболе додатно је исцрпела иначе сиромашне земље западне Африке. Последњи круг Палестинаца до независности Палестинци су 17. децембра представили нацрт резолуције УН у којем су изнели услове за коначни мировни споразум са Израелом. Одређен је рок од 12 месеци за финални договор о две државе и крај 2017. као временски оквир за повлачење Израелаца са палестинских територија. Претходно је Европски парламент великом већином подржао признање палестинске државе, а Хамас је уклоњен са европске листе терористичких организација. Томе је претходио априлски прекид последње рунде преговора Палестинаца и Израелаца и 50-дневни летошњи рат две стране у којем је погинуло више од 2.100 Палестинаца и око 70 Израелаца, махом војника. После рата је дошло до приближавања Фатаха, из чијих редова је палестински председник Махмуд Абас, и екстремистичког Хамаса, стварањем палестинске владе националног јединства. Расно насиље у САД Овогодишња полицијска убиства неколико Афроамериканаца у САД подстакла су масовне протесте широм земље и расне тензије које су кулминирале убиством два полицајца у Њујорку 20. децембра и још једног на Флориди, дан касније. Агонија је почела када је бели полицајац са шест хитаца у августу у Фергусону убио 18-годишњег црнца Мајкла Брауна који је покушао да побегне. Уследила су убиства 12-годишњег црног дечака Тамира Рајса у Кливленду док се играо репликом пиштоља и ненаоружаних црнаца Акаја Гарлија и Ерика Гарнера у Њујорку. Велике пороте Фергусона и Њујорка одлучиле су да не подигну оптужнице против полицајаца који су убили Брауна и Гарнера, пресудивши да нису употребили прекомерну силу, што је разгневило многе људе у САД, а неки полицајци изјавили су да се осећају издано и демонизовано, односно "као да су бачени под аутобус". САД и Куба обнављају односе после пола века Амерички председник Барак Обама у децембру је најавио нормализацију односа с Кубом, обнављањем дипломатских односа који су прекинути пре више од 50 година. Та одлука, за коју је Обама рекао да је најзначајнија промена у америчкој политици у последњих више од пола века, уследила је пошто су кубанске власти ослободиле Американца Алана Гроса, који је ухапшен на Куби пре пет година као подизвођач за УСАИД. САД су у оквиру споразума о размени затвореника ослободиле три Кубанца који су као шпијуни ухапшени пре 16 година. САД су 1961. прекинуле односе с Кубом пошто су нове власти у Хавани национализовале скоро све америчке компаније. Вашингтон је после доласка на власт Фидела Кастра признао нову владу, али су односи почели да се затежу како је кубански вођа почео да се окреће левици. Избори у ЕУ - даље јачање деснице На изборима за Европски парламент 25. маја неочекивано су победиле антиевропске и екстремно десничарске странке, као Национални фронт у Француској и УКИП у Великој Британији које се залажу да излазак из ЕУ. Проевропске демократске странке су ипак укупно задржале убедљиву већину. Изборни продор екстремне деснице и крајње левице, као што је Сириза у Грчкој, тумачи се незадовољством "обичних људи" који се осећају "запостављеним од далеке бриселске бирократије", препуштеним осиромашењу, губитку посла и све већој несигурности због криминала и тероризма. Изабрана је нова Европска комисија на челу с бившим луксембуршким премијером Жан-Клодом Јункером, који је обећао да ће учинити све да подстакне привредни раст и запошљавање. Нови комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан изјавио је да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица. Ердоган избором за председника учврстио власт Бивши турски премијер Реџеп Тајип Ердоган у августу је изабран за шефа државе на првим директним изборима у историји те земље. Противници га називају "новим султаном" и оптужују да је аутократски вођа који покушава да наметне своје верске и конзервативне ставове у земљи са јаком секуларном традицијом. Ердоганова победа очекивала се упркос корупционашким аферама, а његова популарност објашњава се чињеницом да је земља за време његова три узастопна премијерска мандата остварила раст економије и животног стандарда. Од 2003. године, Ердоган је са својом исламистичком странком Правде и развоја успоставио потпуну политичку доминацију у земљи и одбацује критике ЕУ о полицијској хајци на медије након недавног хапшења 30 најутицајнијих људи укључујући новинаре и полицајце. Шкотска и Каталонија - неуспешни покушаји отцепљења Први званични покушаји отцепљења региона у чланицама Европске уније прошли су без успеха пошто су се гласачи у Шкотској определили за останак у Великој Британији, док је Каталонцима ускраћена могућност изјашњавања на референдуму. Референдум у Шкотској договорен је с владом у Лондону после убедљиве победе сепаратистичке Шкотске националне партије на изборима 2011. На референдуму 18. септембра, 55,3 одсто гласача је било за останак у 307 година старој унији Шкотске и Енглеске. Каталонски лидери, охрабрени најавом рефередума у Шкотској, планирали су да 9. новембра у том шпанском региону буде одржан референдум, али је Уставни суд Шпаније донео привремену меру забране изјашњавања о независности. Уместо референдума, одржано је необавезујуће гласање, које су каталонски лидери назвали "консултације", а више од 80 одсто гласача се изјаснило за независност. Мистерија нестанка малезијског авиона Авион малезијске авиокомпаније Малезија ерлајнс 8. марта мистериозно је нестао с радара, сат времена пошто је полетео с аеродрома у Куала Лумпуру ка Пекингу. Ни девет месеци касније још нема ни трага од "боинга 777" са 239 путника и чланова посаде. Опсежна потрага на Индијском океану, где се претпоставља да је пао авион, није дала никакве резултате и поред употребе високотехнолошких уређаја и мобилизације неколико земаља. Четири месеца касније, 17. јула, у Украјини је пао други "боинг 777" такође малезијске авиокомпаније. Погинуло је свих 298 путника и чланова посаде када се авион распао у лету над облашћу под контролом проруских побуњеника на немирном истоку Украјине.

Прочитајте још:Наставак нафтног рата: Америка диже извоз нафте да би јој оборила цену!

Извор: Бета