Правда

И у том контексту – како изгледа данас ситауција у Авганистану из Москве? Са чиме га остављају САД и НАТО? Коментар експерта Петра Гончарова.

Са већом очигледношћу од претходних, избори су показали да авганистански социум преживљава данас прилично озбиљну грађанску кризу. Један од главних унутарполитичких изазова и даље остаје проблем националног јединства.

Светска историја познаје само један рецепт оправка – федерација или конфедерација. У самој авганистанској средини постоји стабилно мишљење да конфедеративно уређење Авганистана по принципу „проридно насталих етно-територијалних енклава“ могло је не само да битно ублажи оштрину међуетничких односа, већ и да допринесе динамичнијем развоју авганистанске економије.

Противници конфедерације по правилу указују на одсуство јасних граница, које деле један етнос од другог, што ће обавезно довести до међуетничких сукоба, што са своје стране може да провоцира грађанске ратове, и не дај Боже, дезинтеграционе процесе на ширем геополитичком простору.

Јасно је да ризици постоје увек и свуда. Али ова варијанта конфедерације по принципу природно насталих етно-територијалних енкалва управо и претпоставља њихову „природну“ територијалну разједињеност.

Прочитајте још:Десница све јача: Трећина Немаца подржава анти-исламске протесте!Украјински десничари напали руске новинаре

Узимајући у обзир чињеницу да тешко да ће се наћи такав Авганистанац који би желео дезинтеграцију Авганистана, постоји одређени резон да се покуша повратак претходном систему административне поделе. На веће административне јединице него што су провинције.

У друге строго унутрашње проблеме актуалног Авганистана које је наследио од претходног председника Хамида Карзаја и тринаестогодишњег присуства САД, несумњиво, треба убројати корупцију која је погодила читав бирократски апарат одоздо нагоре. По општем мишљењу, у данашњем Авганистану је лакше наћи длаку у јајету од чиновника који није погођен корупцијом.

Постоје и други проблеми. Између осталог регионални. Али то је већ посебна тема.