Најновије

Рамзан Кадиров, лидер који је прерастао Чеченију

Традиционално, три регионална политичара су се бројили међу првих сто руских политичара, и они се сматрају „савезним.“ То су били градоначелници Москве и Санкт Петербурга, и председник Татарстана од 1991. до 2010. године, Минтимер Шајмиев. Прва два су сврстана у овај клуб самим тим што су шефови два руска главна града. Шајмиев је укључен јер је био на челу регион који је извршио дубок утицај на однос између центра Русије и њених периферија, што је утицало на развој руског федерализма. Пише: Алексеј Малашенко
Алексеј Малашенко (Фото: Јутјуб принтскрин)

Алексеј Малашенко (Фото: Јутјуб принтскрин)

Појава Рамзана Кадирова каополитичара „савезног нивоа“ се десила брзо и помало неочекивано. Он преузео контролу над Чеченијом 2007. године, када је имао 30 година Дакле, где леже разлози за његов успех? Прво, Кадиров је био у стању да успостави ред у Чеченију и елиминише све ривале, укључујући и оне који су имали подршку московских политичара и представника служби безбедности. Изградио је политички систем, његову личну „вертикалу моћи,“ повремено прибегавајући грубим методама. Такви поступци су требали да скрену пажњу руског председника Владимира Путином, коме је Кадиров стално показивао верност-понекад на сасвим екстравагантне начине. На пример, Кадиров је у неколико наврата, позвао Путина да остане на свом положају до краја живота. Према подацима чеченског министарства унутрашњих послова, Кадиров је прошлог октобра организовао митинг у Грозном, где је око 100 000 људи обележило рођендан руског председника. Узгред, 52 одсто Руса каже да би подржало још један Путинов председнички мандат, што указује да Кадировљеви погледи и акције одговарају већинском мишљењу у данашњој Русији. И Путин и Кадиров су спремни да преузму личну одговорност за своје државе-Руске Федерације, у првом случају, и њеног дела, Чеченије, у другом. Обојица имају тенденцију да се укључе у микроменаџмент, иако Кадиров јасно има лакши задатак, јер руководи много мањом Чеченијом. У очима Кремља, чеченски лидер изгледа успешнији од осталих руководилаца Северна Кавказа. Неки руски политичари чак говоре да им је жао што Кадировљева пракса не може да се примени на цео северни Кавказ и, у извесној мери, на остатак земље. Коначно, снага Рамзана Кадирова на много начина зависи и од његовог личног односа са Путином, која се развио након убиства његовог оца Ахмада у 2004. години, када је Рамзан, обучен у тренерку, буквално упао у Путинову канцеларији да обавести председника о његовој несрећи (неки верују да ова епизода вешто припремљена). Од тог тренутка, Путин и Кадиров имају извесну неформалност у својим односима. Руски председник је познат да високо цени личне односе са својим партнерима, било да је то Нурсултан Назарбајев, Ангела Меркел … или Рамзан Кадиров. Овај лични однос између два политичара у великој мери одређује односе између федералног центра и његовог чеченског вазала. Друго, Кадировљев положај у руској политици је добио неочекиван потисак захваљујући његовој активној улози у руској муслиманској заједници и његовој тврдњи да је он њен лидер. У Чеченији, Кадиров је себе утврдио и као секуларног и као верског вођу. Он промовише свеобухватну примену шеријатског закона, успостављање исламских норми понашања, и поштовање шеријатских забрана. У ствари, ова кампања се спроводи сасвим отворено, и данас је Чеченија највише исламизовани део Руске Федерације. Захваљујући напорима Кадирова, република сада има готово комплетан „исламски простор“ са свим његовим одговарајућим атрибутима. Његов углед, посебно међу младима, је како политичк, тако и религиозан. Поред тога, Кадиров је недавно проширио утицај у муслиманским заједницама широм целе земље. Он лично учествује у бројним верским догађајима у улози која је једна оној које има свештенство. Он такође финансира изградњу, поправку и одржавање, џамија у бројним градовима Русије, укључујући и у Јекатеринбургу и Москви. Кадиров је био у блискимодносима са муслиманским лидерима Русије, укључујући и шефа Централног муслиманског духовног директората, Таглата Таџхудина, и председника Савета муфтија Русије, Равила Гајнетдина. Индикативно је да је у својим коментарима поводом убиствима новинара Шарли Ебдоа, Кадиров није само наглашавао провокативну природу карикатура објављених у овом часопису- друга реакција се у ствари, од њега није ни очекивала, већ је себе приказао као да говори у име свих руских муслимана и читавог муслиманског света. Како другачије може да звучи и да се тумачи изјава да је спреман да „подигне милионе муслимана у протест“ да се тумачи? Иако ова изјава звучи претерано драматично, она омогућава да се јасно распознају скоро глобалне амбиције младог чеченског лидера, тренутно ограниченог уским оквирима његове републике. Такође се говори да је, пошто је Михаил Ходорковски позвао европску штампу да објави карикатуру Мухамеда, Кадиров њега именовао за свог личног непријатеља. Он је ово говорио и као муслиман и као заговорник руске власти. Треће, Кадиров је већ дуго учесник и руске спољне политике и даје много чешће и оштрије изјаве у том погледу од других регионалних политичара. Он активно подржава политику Путина у Украјини и покушава да акцијом подржи своје речи. Он је наводно рекао да је „74,000 Чечена чека зелено светло да успостави ред у Украјини.“ То нас такође подсећа да десетине Кавказаца већ учествује у борбеним операцијама у Донбасу. Кадиров потпуно прихвата идеологију Кремља против Запада и криви Запад за провоцирање кризе у Украјини и за подршку „Исламској држави“, која је, по његовом мишљењу, створена и финансирана од стране западних обавештајних служби. У својој критици Запада, Кадиров засењује еуфемистички реторику повремено користе више дипломатски-настројени политичари Кремља. Шта је следеће? Шта се налази у продавници за руског политичара Рамзана Кадирова? Под садашњим условима, Кадиров је типичан представник руског политичког система, уз напомену да је он са Кавказа и да је муслиман. Кремљ ће наставити да се ослања на њега и можда ће га чак призивати више него икад раније, ако се ситуација у земљи погорша. Ако се Путинова владавина неограничено продужава, Кадиров највероватније неће морати да брине о својој будућности. С друге стране, као политичар савезног нива, Кадиров умањује углед Путина са својим незгодним изјавама и ризичним понашањем. То су међутим, истини за вољу, реакције на Западу, које руски председник демонстративно игнорише. Међутим, Кадиров се такође суочава са проблемима унутар земље. Он је непопуларан у неким политичким круговима, посебно у службама безбедности, које често не успевају да контролишу његове поступке. Он такође има приличан број непријатеља у Чеченији, који су спремни да поравнају рачуне са њим, и освете смрт својих најмилијих. Тако, пошто је узрастао до импресивне тачке у својој каријери, Рамзан Кадиров је сада чврсто укорењен у руској политици савезног нивоа. Чини се да ће, осим у случају непредвиђених околности, ту и остати. Владимир Путин и Рамзан Кадиров су заиста потребни једни другима.
Прочитајте још:САРАДЊА СА ИРАНОМ: Путин шири пакт против Запада!Лидер руских „Ноћних Вукова“ подржао Чечене и Кадирова
Извор: Карнеги центар Москва, Евроазија инфо

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА