Правда

Сириза која води према свим анкетама, обећава да ће окончати политику штедње, "преокренути" неке реформе, зауставити приватизацију те реструктурисати државне дугове. Ципрас тврди да политика штедње онемогућава смањење државних дугова. "Штедња је ирационална и деструктивна. Да би се вратили дугови, потребно је храбрије реструктурисање", сматра Ципрас. Грчки дуг износи 320 милијарди евра или 174 одсто БДП-а, али Атина има мале рате, пошто је рок за отплату кредита пребачен за 2050. годину и касније. Сириза сматра да би Европска централна банка требало да има главну улогу у промени економског курса према Грчкој, али и у целокупној промени стратегије према дуговањима унутар ЕУ. Банка би требало да откупи "превелике дугове" и претвори их у обвезнице без купона, као и у специфичне обвезнице са једнократним доспећем, које не носе камате, а које би владе на крају отплатиле. Да би финансирала ту куповину, Европска банка требало би позајми новац од приватног сектора. По том плану Сиризе, само четири земље - Луксембург, Естонија, Литванија и Летонија - не би биле њим обухваћене. С друге стране, Грчка и Италија последње би отплатиле своје дугове, за 58 односно 60 година. Немачка, Финска и ММФ противе се овом плану и отписивању дугова, а подржавају га Ирска и Француска. Страховања од могуће победе Сиризе допринела су паду курса евра на најнижи ниво у односу на долар у задњих девет година.

Прочитајте још:Европу чекају невиђени политички земљотресиПредизборни хаос у ГрчкојТресе се унија: Грађани у Грчкој повлаче депозите, ликвидност банака нагло пада!

Извор: Срна