Правда

Посетиоци су имали прилике да од врхунских психолога, психотерапеута и васпитача чују у чему је разлика између телесног кажњавања и злостављања, који је најбољи тип васпитања, зашто су љубав и дисциплина основе васпитања, али и на којим погрешним претпоставкама је заснован предлог да се родитељима законски одузме право да телесно казне децу. Доказ да је тема актуелна и интересантна, била је чињеница да се на трибини тражила столица више, као и многобројна питања посетилаца којима су покушали да реше недоумице у вези са васпитањем. Највећи изазов који данашњи родитељи имају, осим брзог и напорног живота, јесте васпитање деце. Услед великог стреса који доноси свакодневница, родитељи морају да се изборе и да одлуче на који начин ће правилно васпитавати своје дете, и које методе ће користити како би на најправединији начин објаснили детету шта је добро а шта лоше за њега. Психотерапеут Зоран Миливојевић објаснио је да је један од аргумената за одузимање права да се дете телесно казни тај да јачи никад не би смео да удари слабијег, али је и поставио питање да ли је то добра аргументација, и да ли је примена физичке моћи а приори негативна. -Родитељи као одрасла бића годинама уназад своју децу васпитавају на различите начине, а у крајњој мери користе телесну казну као начин да детету објасне да оно што раде није добро за њих. Телесна казна сама по себи није предодређена да повреди, већ представља поруку детету да престане да ради оно што није добро. Деца добро разумеју поруку телесне повреде и престају са нежељеним понашањем- рекао је Миливојевић додавши да је у 152 државе јасно објашњена разлика између телесне казне и злостављања, и у то у 12 карактеристика. О чињеници да је родитеље збунио нови предлог о законском одузмању права на телесно кажњавања деце, осврнула се психолог Милица Ћућуз. Родитељи су дошли у ситуацију немоћи и питају се да ли је стварно могуће дете васпитати без телесне казне. Оно што је нагласила као битно јесте да детету комуникацијом можемо објаснити шта сме, а шта не, користећи примере за потребе и жеље које дете има. Када дете зна шта су основне потребе које морају бити испуњене, а шта су жеље које не морају увек бити испуњене у одређеним ситуацијама, добро ће размислити пре него направи грешку и учини оно што је лоше за њега. Она је и објаснила да физичка казна није исто што и злостављање, и да никако то не треба гледати као једну целину -Физичка казна јесте ударац отвореним дланом по дебелом месу које не оставља траг. То је врло јасно дефинисано и не може се сврстати у категорију злостављања - рекла је Ћућуз нагласивши да васпитање детета зависи и од његовог темперамента. За сам крај, предавачи су посетиоцима предочили три методе васпитања, од којих је једна, ауторитативна, према њиховом мишљењу најбоља. Овај метод различит је од оног у којем се родитељ претерано поставља као ауторитет, он то и јесте али у томе има меру. Овај стил назива се још и „васпитање са ауторитетом“. Такође, један од најбољих видова васпитања јесте онај где се у комбинацији налази пружање љубави и дисциплина. Захваљујући љубави које родитељ показује, дете изграђује осећање личне вредности и позитивну слику о себи, док дисциплина представља захтев родитеља да дете научи шта сме да ради и шта мора да ради. На тај начин родитељ помаже детету да развије самодисциплину како би изградило складну личност.

Прочитајте још: (ТРЕЈЛЕР) Two men in townСрбин уз помоћ НАСА-е спасава планету!

Извор: Правда/Марија Гојковић