Правда

Пет година након што је кинеска бродарска компанија "Коско” дошла у луку Пиреј, послови су утростручени. Ова, иначе, државна компанија је закупила део луке за око 500 милиона евра, што је највећа страна инвестиција у Грчкој у скорије време. Претходна влада у Грчкој планирала је продају 67 одсто удела у луци Пиреј, за шта је била заинтересована кинеска компанија "Коско”, која већ има 35-годишњу концесију за проширење два највећа контејнерска терминала у тој грчкој луци. Међутим, планови Пекинга, како наводи британски "Гардијан”, да прошири комерцијалну делатност, грубо су прекинути доласком на власт партије Сириза. Јер, Сириза је стопирала планове за продају докова и терминала за чију се куповину "Коско” припремао. Званични Пекинг је изразио незадовољство, а накнадни покушаји да се ситуација изглади и уверавања да ће "Коскове” концесије бити "поштоване” нису много умирили Кинезе. Локални медији су за минирање посла оптужили новог лидера Грчке Алексиса Ципраса. Кинески план је да купе већински удео у делу луке, државну железничку мрежу и луку Солун. Ниједна друга земља у Европи за њих не представља боље упориште него Грчка. Ширење кинеских планова у Грчкој од велике је важности и за нас, јер је Кина на самиту који је одржан у Београду децембра прошле године најавила да је заинтересована за градњу луке на Дунаву и бесцаринске зоне. Свако један од најзначајнијих послова који су договорени јесте и градња пруге Београд–Будимпешта, која би била део брзе пруге између Мађарске и Атине. У пројекат ће се, како је најављено, касније укључити Македонија и Грчка. Пруга Београд–Будимпешта би требало да буде изграђена за две и по године. На укупно 350 километра од Београда до Будимпеште прелазиће путнички возови за мање од 120 минута, док се сада раздаљина између главних градова Србије и Мађарске прелази за око осам сати. Обнова постојећег и изградња другог колосека на овом делу северног крака железничког Коридора 10 коштаће око 1,5 милијарди евра. За део кроз Србију је обезбеђено већ 370 милиона евра из руског кредита на траси између Старе Пазове до Новог Сада. То значи да ће Србија за преостале деонице између Београда и Суботице морати да обезбеди између 350 и 400 милиона евра, највероватније из приватизационих прихода или путем јавно-приватних партнерстава. Брзина возова предвиђена стратегијом развоја саобраћаја на овој прузи већа је од 160 километара на сат. Надлежни кажу да ће на добром делу деонице моћи да се развије и двеста на сат, што ће ову пругу сврстати у ранг брзих. Саговорници сматрају да се Сиризино заустављање продаје луке Пиреј неће одразити на планове Кине у овом делу Европе и договор српске и кинеске владе за изградњу пруге између Београда и Будимпеште. Само је питање да ли је за транспорт кинеских 700.000 тона робе, колико се процењује да ће пролазити са југа ка северу Европе, боље модернизовати постојећу пругу кроз Србију или градити брзе пруге од 200 километара на сат.

Прочитајте још:Данас последњи разговори Грчке и Брисела пре састанка еврогрупеАлександар Данилук: Украјини није потребно више оружја него више памети

"Не верујем да ће доћи до промене планова, јер су Кинези концесионари атинске луке и доста су у њу уложили. И у том погледу се ништа неће променити. Али када је реч о транспорту њихове робе ка централној Европи, Кинези никада нису јасно исказали жељу да модернизују наше пруге и пруге околних земаља. Само су рекли да су спремни да нас подрже. Другим речима, они хоће да нам дају кредите", каже Бушатлија. Он не спори да пругу између Будимпеште и Београда треба модернизовати, али верује да је примереније да она буде оспособљена за пројектоване брзине до 160 километара на сат. Ово објашњава чињеницом да су брзе пруге само показатељ технолошког напретка и престижа неке земље. У нашем случају се, међутим, поставља питање имамо ли довољно путника спремних да плате карту чија цена ће бити слична авионској. И Горан Николић, сарадник Института за европске студије, сматра да је боље само ремонтовати пругу, онако како то Руси раде на осталим деоницама Коридора 10, него градити пругу за брзине од око 200 километара на сат. "Србија са Мађарском има занемарљиву робну размену тако да том пругом немамо шта да превозимо. За транзитни транспорт робе није од пресудног значаја да ли ће путовати пет-шест сати краће или дуже. Док за путнички саобраћај ова пруга има озбиљну конкуренцију у друмском Коридору 10. Имамо одличан аутопут до Будимпеште, тако да би се возом путовало евентуално због комфора", наводи Николић и додаје да би Кинези, уколико то сматрају исплативим, сами предложили да путем концесије модернизују пруге Мађарске, Србије и Македоније. Извор: Политика