Најновије

Кутиљеро: Изетбеговић је изазвао рат и масовне жртве

БИЈЕЉИНА - На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана који је могао да спречи рат у БиХ и који су потписале све три националне стране, али га је лидер СДА Алија Изетбеговић убрзо одбацио.
Алија Изетбеговић (Фото: novovrijeme.ba)

Алија Изетбеговић (Фото: novovrijeme.ba)

План је предвиђао стварање три конститутивне национале јединице у које би ушле већинске општине све три стране. Муслиманској конститутивној јединици припало је 50 општина, односно 44 одсто територије. Српској конститутивној јединици припало је 37 општина, односно 44 одсто територије (због величине општина и власништва у катастру). Хрватској је припало 20 општина или 12 одсто територије БиХ. Према том плану, БиХ би се састојала од три конститутивне јединице и свака од њих, као и централно тело БиХ, залагала би се за заштиту људских права и права мањина. Скупштина би се састојала од два дома - дома грађана и дома конститутивних јединица. План су након тога, 18. марта, потписала сва три национална лидера - Алија Изетбеговић, Радован Караџић и Мате Бобан. Међутим, Изетбеговић је већ 28. марта након разговора са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом одбацио план. Цимерман је тада обећао Изетбеговићу да ће САД признати БиХ ако одбаци Кутиљеров план.
Прочитајте још:
Португалски дипломата Жозе Кутиљеро оптужио је у више наврата Изетбеговића да је изавао рат и масовне жртве одбацујући споразум који је претходно потписао. Кутиљеро је описао Алију Изебеговића као особу која лаже, односно - једно говори у јавности, а друго приватно. "Алија Изетбеговић би једно говорио насамо, а друго јавно. На првом ручку током преговора увидео сам да је лажов и да му се не може веровати. Он је увек одступао од оног што је већ био прихватио" - рекао је Кутиљеро. Политички аналитичари су после потписивања Дејтонског споразума 1995. године оценили да је то, у суштини, Кутиљеров план са одређеним модификацијама. Када се упореде мапа која је била додатак Кутиљеровог пана и мапа која је део Дејтонског мировног споразума из новембра 1995. године види се да је, после три и по године ратовања, резултат скоро исти. "Питање је било - можемо ли имати унитарну Босну или Босну из три дела. Моје уверење је било да само троделна Босна може успети, што је потврдио и Дејтонски споразум" - оцијенио је Жозе Кутиљеро. Извор: Срна

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА