Правда

Израелски јуришни хеликоптери су 18. јануара гађали конвој возила који је био у Кунеитри на сиријској страни Голанске висоравни. Путници су били једна елитна група: један ирански генерал и шест чланова специјалне снаге Хезболаха, укључујући 25-годишњег Џихада Мугнијаха, чији је легендарни отац Имадпомогао стварању оружаног крила овог либанског шиитског покрета, пре него што је 2008. године убијен у заједничкој акцији Мосада и ЦИА. Хезболах је 28. јануара узвратио. Пет противтенковских пројектила погодило је џипове израелске војске који су патролирали у Шеба фармама, правно спорном пограничном подручју на које право полажу Израел и Либан. Двојица војника су погинула, а седам је рањено. Два дана касније, генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах у осамдесет минута дугом говору на либанској телевизији поручио је Израелцима да их не могу убијати „као инсекте и ићи својим послом као да се ништа није десило”. „Платићете цену за то, а ми ћемо одлучити када и где. Ми не желимо рат… али га се не бојимо”, рекао је Насралах, описујући акцију Хезболаха као оправдану и пропорционалну. „Ваш ваздушни напад извршен је ракетама у 11.30 усред бела дана, а ми смо на вас ударили лансирајући ракете у 11.35, такође усред бела дана.” Он је објаснио да је узвратни напад требало да осујети израелску некажњивост и успостави равнотежу страха која ће обе стране одвратити од међусобног нападања. Иако презире Хезболах, Мати Стајнберг, стручњак за исламски радикализам који је дуго служио као специјални саветник шефа израелске безбедносне службе Шин Бет, невољно признаје у изјави за „Политику” да је Хезболах учврстио свој статус кредибилне војне силе. Сила која је спремна да брани не само интересе шиитске мањине већ и част и достојанство Арапа и муслимана у целом региону. За разлику од Хезболаха, који није мењао своју верзију догађаја, Израел је јавности представио различите приче. Прво је високи израелски званичник рекао Ројтерсу: „Нисмо очекивали да ћемо убити високопозициониране, а свакако не иранског генерала. Мислили смо да гађамо непријатељску теренску јединицу… Сматрали смо то ограниченом тактичком операцијом.” Неколико дана касније прича се променила и Израел је признао да је унапред знао идентитет путника. Према речима Стајнберга, који има лично искуство у планирању циљаних убистава, одлука о гађању овог конвоја могла је бити донесена само на највишем нивоу, укључујући премијера, министра одбране и начелника генералштаба израелске војске. Зашто би Нетанијахуова влада прекинула не баш лагодно али углавном још ненарушено примирје са Хезболахом, које се одржава још од 2006. године, и зашто би бацила рукавицу у лице Ирану? Дешифровање узрока захтева стављање овог инцидента у шири војни и политички контекст. Ирански специјалци и јединице Хезболаха помогли су Асадовом режиму да избегне пораз у дугом грађанском рату, који се претворио у регионални сукоб. У овој игри Израел има активну али тајну улогу, која потиче из једне стратешке рачунице, рекао је прошлог лета Мајкл Орен, одлазећи амерички амбасадор у Тел Авиву. Без обзира на успон терористичке организације Исламска држава, она представља „мање зло” него „полуга Техеран–Дамаск–Бејрут”. Иако сунитски екстремисти могу да организују самоубилачке нападе и одсецања глава, шиити „имају далеко већу војну моћ и представљају много већу опасност за Израел. То су у потпуности другачије размере”. Догађаји доказују да се ова анализа спроводи у пракси. Извештај који су посматрачи УН поднели прошле године Савету безбедности Уједињених нација терети израелску војску да одржава редовне контакте са сиријским побуњеницима, укључујући сараднике Ал Каиде, обезбеђујући како логистичку подршку трупама тако и медицински третман рањеним борцима. У складу са овим, операција у Кунеитри може се схватити као покушај да се деградира капацитет шиитских снага и изгради заштићена енклава за сунитске борце. На борбеној линији су и дипломатије баш као и војске. Премијер Бенјамин Нетанијаху припрема предстојећу офанзиву у Вашингтону с циљем да промовише нове санкције против Ирана и да спречи Белу кућу да постигне договор са Техераном. Он ће се 3. марта обратити Конгресу САД, чији лидери су обећали да ће подржати његов тврдолинијашки став. Предвиђен само две недеље пре него што ће Израелци изаћи на биралишта, говор пружа Нетанијахуу шансу да се представи као кандидат који је најспособнији да очува националну безбедност. Тензије са Хезболахом и Ираном, који подржава овај покрет, само му дају добар основ за озбиљна упозорења које ће изнети у говору. У разговору за „Политику” искусни војни коментатор „Израели тајмса” Мич Гринберг сматра да је неопходно знатно прецизније и рационалније објаснити околности акције у Кунеитри. „Заиста не могу више да трпим двозначно деловање”, каже Гринберг. „Једноставно, то је превише удобна позиција за политичаре и сувише опасна за грађанство. Буквално, ако се коцкате са ратом, посебно уочи избора, желим да знам зашто.”

Прочитајте још:Деретић: Нетанијаху je потврдиo моја историјска открића

Извор: Политика