ПРЕШЕВО- Албанци из "прешевске долине" кажу да ће њихов будући статус зависити од брзине европских интеграција Србије. Лидер ПДД-а је навео да ће бити важан и интензитет подршке влада Албаније и Косова Албанцима у региону за реализацију захтева изражених на референдуму из 1992. године.
Албанци у "прешевској долини" све гласније заговарају отцепљење од Србије или бар добијање статуса Јужног Тирола у Италији. Да ствар буде још гора по Београд, овакви захтеви дошли су баш на годишњицу референдума из 1992. године када су Албанци у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу јасно исказали жељу да се припоје Косову! Лидер ПДД-а Риза Хаљими изјавио је да ће будући статус Албанаца у прешевској долини зависити од брзине европских интеграција Србије. Он је навео да ће бити важан и интензитет подршке влада Албаније и Косова Албанцима у региону за реализацију захтева изражених на референдуму из 1992. године. "Референдум 1. и 2. марта 1992. историјски је датум за Албанце у прешевској долини. Његов велики значај је у томе што су Албанци из ових општина јавно исказали своју политичку вољу и понудили политичко решење свог статуса у околностима пропадања једног државног система и крвавих ратова", рекао је Хаљими. Референдум, који је за државне органе био нелегалан, организовале су и спровеле ПДД Ризе Хаљимија, који је и народни посланик у актуелном сазиву Скупштине Србије, и Демократска партија Албанаца (ДПА) чији је лидер Рагми Мустафа у другом мандату председник општине Прешево. На референдуму 1992. године који је организован у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, али и у више европских земаља, 98 одсто изашлих од око 45.000 гласача се на импровизованих гласачким местима у приватним кућама и локалима изјаснило “за територијалну аутономију са правом прикључења Косову”. Одржавњу референдума претходила је заједничка седница 96 албанских делегата представника политичких партија и асоцијација из Прешева, Бујановца и Медвеђе, на којој је одлучено да ће питање на референдуму бити да ли сте “за територијалну аутономију са правом прикључења Косову”.
Прочитајте још:
"Вредности референдума су и сада актуелне, нарочито у предстојећем процесу европских интеграција током којих Србија треба да промени свој однос према статусу националних мањина, нарочито у случајевима када националне мањине представљају већину у одређеном региону, као што је случај у (такозваној) 'прешевској долини'", казао је Хаљими. Хаљими је навео да у Европи постоје примери унапређеног статуса националних мањина као што је случај немачке мањине у Јужном Тиролу у Италији, или случај шведске мањине на острвима Оланд у Финској, као и најновији пример који по њему представља статус српске мањине на (окупираном) Косову која је добила значајно виши ниво права захваљујући интернационалним ковненцијама. Извор: Танјуг, Телеграф
НАТО терапија, или због чега је Русија захвална Србима 
