Правда

Мада је поводом одлуке Србије да учествује на војној паради за Дан победе над нацизмом 9. маја у Москви званични глас Брисела у Београду, шеф делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт, изјавио да Србија сама одлучује на којим ће скуповима и на који начин учествовати, председник парламентарне групе за Србију у Европском парламенту Едуард Кукан пожурио је да саопшти да је та одлука у супротности са изјавама Србије о посвећености процесу интеграција у ЕУ и да такви гестови могу да имају утицај на процес европских интеграција земље. И уочи доласка Владимира Путина у Београд на војну параду октобра прошле године појачавао се притисак из Брисела. Европски комесар за проширење Јоханес Хан поручивао је да се мора пажљиво размотрити одлука Србије да не подржи санкције Русији. С друге стране, судећи према изјави руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, међу 26 страних званичника који су прихватили позив да присуствују паради, очекује се и учешће лидера Грчке, Кипра, Словачке, Чешке, земаља чланица ЕУ, које барем засад Бриселу нису толики „трн у оку”. И до сада су неке чланице ЕУ пренебрегавале одлуку о санкцијама Русији, настојећи да јој се приближе. Мађарски премијер Виктор Орбан чак је више пута изјавио да се противи тим санкцијама. Пре два месеца, у Москви је одржан руско-хрватски економски форум. Не само да већ неко време постоји страх од приближавања Грчке Русији већ су се последњих дана појавиле и вести о томе како у Бриселу и Берлину влада права паника због информација како ће Русија отплаћивати грчке дугове да би Грчка заузврат блокирала санкције ЕУ. И Чешка води своју спољну политику кад њен председник Милош Земан, за разлику од већине лидера ЕУ, одлучи да оде на параду у Москви. Уосталом, и пет земаља које не признају независно Косово одскачу од заједничке спољне политике ЕУ. Да ли то онда значи да чланице ЕУ, које равноправно учествују у креирању спољне политике, имају већу слободу него кандидати за чланство? Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, оцењује да нико од чланица ЕУ не крши заједничку спољну и безбедносну политику кад је реч о санкцијама Русији, већ да постоји „флертовање са Русијом” оних земаља чланица које имају одређене проблеме са ЕУ, па да зарад добијања боље преговарачке позиције покушавају да то остваре кроз одређене контакте са Русијом. Истиче и да је та врста политике доста опасна, нарочито кад је Грчка у питању, јер Брисел нимало благонаклоно не гледа на такву врсту понашања чланица. Упитана да ли онда оне могу да буду кажњене због таквог понашања, Јоксимовићева одговара да та врста казнене политике у ЕУ није у потпуности дефинисана. „Чини се да су критеријуми за пуноправно чланство некада много оштрији него за оне државе које су већ чланице. Када се кандидујете за чланство, морате да поштујете све критеријуме, а они који су већ унутра могу да се понашају опуштеније”, истиче она. Али, имајући у виду да неке чланице све чешће искачу из спољне политике ЕУ, поставља се питање чија је то онда спољна политика – Немачке, Могеринијеве...? Наша саговорница објашњава да је спољна политика ЕУ једна од области у којима се гради некакав заједнички консензус, али да су земље задржале и могућност самосталних активности. „Постоје, међутим, смерови који су зацртани”, подвлачи Јоксимовићева. Кад је реч о Србији, питање самосталности у овој области је, како каже, танка линија. „Када говоримо о последицама не говоримо о неким конкретним потезима. Заправо, нико неће устати и рећи да Србија неће више преговарати са ЕУ, неће бити никакве вербализоване санкције. Али дијапазон метода и могућности ЕУ је врло широк. Постоји хиљаду пролазних капија које се на путу европских интеграција могу успорити и отежати, од финансијског преко политичког поља”, наглашава Јоксимовићева.

Прочитајте још:НОВА ПОЛИТИЧКА ИГРА У КИЈЕВУ: Порошенко званично проглашава ратно стањеЛАЗАНСКИ: Шта ће Саудијској Арабији оружје из Србије

И Душан Лазић, члан Форума за међународне односе, сматра да је Куканова опомена јасна и да одлука о одласку на параду може да отежа даљу интеграцију Србије. У изјави Танјугу, Лазић је рекао да је та изјава „изричита” и да показује да се Србија нашла у жижи сукоба Русије и Запада и да тај положај добија размере „које могу бити заиста забрињавајуће, посебно за међународну позицију Србије и даљи развој наше земље”. На питање какве би конкретне последице по односе Србије и ЕУ одлука могла да има, рекао је да последице могу бити различите. „Већ дуже време су наше евроинтеграције врло успорене, нема резултата и нема адекватних померања напред иако ми стално настојимо да то буде брже”, навео је Лазић и подсетио да већ дуго нема отварања поглавља у преговорима са ЕУ. Извор: Политика (Биљана Чпајак)