Најновије

Питање демократије: Немци траже забрану ултра-десничарске странке НПД

БЕРЛИН - Две трећине Немаца залаже се да се судски забрани екстремно десна "Националдемократска партија" (НПД), а више од половине њих сматра да би поступак забране десничарских група и странака генерално, гледано, требало поједноставити, оказује данас објављена анкета коју је објавио таблоид "Билд".
Лого НПД-а (Фото: Википедија)

Лого НПД-а (Фото: Википедија)

Према тој анкети 65 одсто Немаца је за забрану НПД, 23 одсто против, а 13 одсто је уздржаних. Када је реч о правним условима за забрану неке десничарске партије, 53 одсто Немаца сматра да те услове треба поједноставити. Како у једном демократски развијеном друштву забранити једну политичку партију, а да при том ниједан елемент "демократске архитектуре" не буде угрожен, односно, зашто је тако тешко забранити НПД и шта је потребно доказати да би једна партија могла да буде забрањена - два су од најважнијих питања у тој области. Немачка у својој послератној историји има два искуства о томе, пошто је до сада забранила једну нацистичку (1952.године) и једну комунистичку партију (1956. године). Једна партија може бити, према критеријумима из тих година, забрањена уколико одбија слободарске уставне принципе демократског поретка и још при том има "акитвно, борбени и агресивни став према постојећем систему". Када је реч о НПД, тој партији се пребацује од стране њених политичких противника наводно непоштовање универзалних људских права, одбијање вишепартијског система, антисемитизам и расизам. Осим Тога, НПД је наводно према неким оптужбама "отворила врата" и за "групе с насилним потенцијалом", кажу експерти у прилог "за", али и сумњају да НПД има директне везе са терористичком ћелијом "НСУ", оптуженом за убиство осам Турака, једног Грка и једне немачке полицајке. Забрана НПД не би била правно рискантна, уколико би се примењивао само онај материјал против партије који нису прикупили такозвани "информанти", односно, државни људи у НПД и при том, они би требало да буди повучени из партије, указују правници. Управо то је, међутим, био разлог зашто је први пут пред Савезним уставним судом пропао поступак забране НПД.
Прочитајте још:Украјинци саопштили губитке и извештај из данашњих борби (МАПА)ШОК У КИЈЕВУ: Хакери објавили списак америчких инструктора у Украјини
Први пут, 2003. године, поступак забране НПД је, наиме, пропао из формалних разлога, односно, суд је тужбу тадашње владе прогласио неважећом, због великог броја "информаната" државних органа у водећим структурама НПД, тако да се више није са сигурношћу могло тврдити да противуставне тенденције НПД-а барем делимично не долазе од неког од "државних људи" унутар странке. Сада, међутим, једни тврде да је партија дала довољно "штофа" да и без "информаната" може да буде забрањена, а други кажу би, када би се "информанти" повуки из НПД, онда могла да буде изгубљена "контрола" над партијом. Ризици и са "информантима" и без њих, међутим, постоје, сагласни су и политичари и правници. Осим тога, НПД би, у случају забране пред судом у Карлсруеу, могла да се обрати Европском суду за људска права, а судије у Стразбуру, оцењују немачки медији, имају релативно строге критеријуме, када је реч о забрани једне партије. Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

МИША ЂУРКОВИЋ: Клан

У недељу се одржавају локални избори у низу градова, од којих ће можда занимљиво бити у Ни...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА