Најновије

Буре барута: Срби поседују преко 2 милиона пиштоља и бомби

БЕОГРАД- За месец дана се завршава тромесечна кампања за легализацију малокалибарског и лаког оружја. “Цеви” се чешће користе у породичном насиљу него у криминалним обрачунима.
Oружје (Фото: bulkish.ru)

Oружје (Фото: bulkish.ru)

Током првих месец и по кампање за легализацију оружја у Србији предато је 480 комада оружја, 40.957 комада муниције и 264 бомбе и експлозивна средства. Поднето је и 1.023 захтева за легализацију. Тромесечна кампања завршава се 4. јуна, а покренута је скупштинском одлуком, после доношења новог Закона о оружју и муницији, 20. фебруара. Нико нема прецизне податке колико је нелегалног оружја и муниције у рукама грађана. Број регистрованих комада премашује милион, а најгрубље процене показују да земљом циркулише између 200.000 и 900.000 нелегалних комада. Уколико је ова друга бројка тачна, то значи да је у земљи укупно око два милиона што легалних, што илегалних “цеви”! Илегална трговина и поседовање оволиког броја малокалибарског оружја огромна је препрека за безбедност и подстиче криминал. Зато је кампању легализације оружја подржала ЕУ преко Центра за контролу стрељачког и лаког наоружања у источној и југоисточној Европи (SEESAC ). Средства су обезбеђена одлуком Савета ЕУ. У SEESAC -у кажу да су од 2002, уз подршку ЕУ, успели да смање количину нежељеног и прекомерног лаког оружја и муниције у региону за око 300.000 комада. У малокалибарско оружје спада оно које се користи за индивидуалну употребу: пиштољи, револвери, аутомати, јуришне пушке и пушкомитраљези. У лако наоружање спада оно које опслужују две особе: бацачи граната, противтенковске и противавионске ракете и бацачи. Лако је не само за руковање и ношење, већ и за кријумчарење, врло је распрострањено и користе га чак и деца. Процењује се да у свету годишње од таквог оружја страда око пола милиона људи, док око милион комада буде украдено или изгубљено. - Најчешће жртве су цивили, жене и деца, и то како у локалним сукобима, тако и у несрећним случајевима и у кућном насиљу. Елиминација илегалног оружја доприноси безбедности, мада не треба занемарити ни злоупотребе оружја које је у легалном поседу - каже Светлана Ђурђевић Лукић, која је у оквиру Центра за истраживање јавних политика урадила анализу злоупотребе оружја у последње две године. Центар је анализу радио за SEESAC , у оквиру њиховог пројекта “Оружје на мети”, а сви подаци биће доступни крајем маја. - Анализирали смо 400 инцидената злоупотребе оружја у Србији на бази новинских текстова, с обзиром на врсту коришћеног оружја, начин поседовања, исход инцидента, пол и старост жртава и починилаца, њихов међусобни однос, контекст инцидената, простор у коме се одвијао, доба године и доба дана. Претпостављамо да је број инцидената и већи, јер медији вероватно нису о свима извештавали. Потпуна анализа још није доступна, али, рецимо, када имамо информацију о начину поседовања оружја коришћеног у тим инцидентима, у 22 ситуације коришћено је легално, а у 120 случајева нелегално. За 258 порекло оружја остало је непознато. Мада непотпуни, ови подаци нам сигнализирају да се у конфликтним ситуацијама шест пута више користи нерегистровано оружје. Када би се оно легализовало, починиоци би, захваљујући бази података, брже били откривени - каже Светлана Ђурђевић Лукић. Она открива још један занимљив податак из истраживања које ће ускоро бити објављено: од коришћеног оружја у инцидентима чак 84 одсто се може легализовати (револвери или ловачке пушке), а тек 16 одсто по закону не може (аутоматске пушке, бацачи, експлозивна средства). То је додатни разлог да се интензивира легализација. Такође је, по речима наше саговорнице, интересантно да се, упркос увреженом мишљењу и чешћем извештавању о инцидентима у којима је употребљено оружје у криминалном контексту, свега седам одсто завршило смртним исходом - 11 случајева. Већи број грађана је смртно страдао, и процентуално и у апсолутним бројкама, када је оружје коришћено у породичном насиљу (12), убиствима због свађа, новца и љубоморе (15). - Ово руши нашу представу да “обичан грађанин” нема везе са злоупотребама оружја и да је оно првенствено везано за криминал - примећује Светлана Ђурђевић Лукић. А да је “обичном грађанину” на Балкану оружје после распада бивше заједничке државе и грађанског рата и те како било доступно, свима је јасно. Некадашње републике дочекале су крај Хладног рата са великим залихама малог оружја због постајања опште војне обавезе. У бившој Југославији, пред распад, у оптицају је било 2,3 милиона пушака у војним складиштима. Томе треба додати и велику количину оружја увезену разним илегалним каналима почетком деведесетих. Када је, 1997. године, у Албанији дошло до немира и провале у војна складишта, више од 550.000 комада дугих цеви дошло је у руке цивила. Убрзо оне су нашле пут до Косова, Македоније и југа Србије. Процене стручњака колико на Балкану има илегалног оружја разликују се, и крећу од милион до чак осам милиона комада!
Прочитајте још:Цар Душан је дао Хрватима полуострво Дубровника под једним условом који су погазили!Оља Бећковић: Тијанић ме је више пута звао на РТС
- Кампање прикупљања оружја се спроводе широм региона - каже Ива Савић из Центра за контролу стрељачког и лаког наоружања у источној и југоисточној Европи. - У Хрватској је од 2007. у току трајна кампања прикупљања оружја и подизања свести грађана о опасностима које оружје може да представља. У БиХ се током целе прошле године такође спроводила кампања. У Црној Гори је трајна легализација изгласана почетком ове године, а кампања је у припреми. SEESAC је директно подржао спровођење ових кампања. Оне, додаје Ива Савић, имају неколико циљева. Први је да смање количину оружја, нелегалног и легалног, које се налази код грађана. Такође стреме ка томе да што више нелегалног оружја преусмере у легалне токове, као и да се промени однос грађана према оружју и побољша њихово разумевање опасности по живот. - С обзиром на огроман број и легалног и нелегалног оружја у Србији, резултати кампање по питању легализације и смањења количине оружја код грађана нису идеални. Међутим, не треба занемарити чињеницу да кампање такође имају циљ да мењају свест, а тај резултат је тешко квантификовати и показује се тек на дуге стазе. У Хрватској је кампања прошла кроз разне фазе. У последњој су поруке биле усмерене на млађе генерације и њихово знање о оружју - додаје Ива Савић. Кампање су ефикасније ако су базиране на што прецизнијој анализи употребе ватреног оружја: Ко су починиоци, а ко жртве? Који су њихови односи? У којим условима, из којих разлога и где се ватрено оружје зло/употребљава? Извор: Вечерње новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА