Правда

"Тиражи су пали десетоструко у односу на пре три деценије, што је фатална ствар", каже Стевановић и наглашава да мање читалаца значи, сасвим сигурно, и мање квалитета. Овај приповедач, песник, романсијер, сценариста и драмски писац који је својевремено руководио и издавачким кућама "Просвета" и "Бигз" напомиње и да се у Србији никада није много читало, те и да појавом електронске књиге, није много изгубљено. "У Европи се, од када траје криза, повећао број читалаца и купаца, код нас се смањио. Људи кад читају или беже из стварности или желе да нешто науче, а код нас, као да су оба та разлога нестала. Људи се баве собом, немају времена за читање", рекао је Стевановић и оценио да за то нису нису криви читаоци. Писци, наглашава он, треба да измисле начин да привуку читаоце, алине скандалима и бенгалском ватром, већ да својим писањем и својим књигама нађу заједнички језик са својим читаоцима. Стевановић тренутно живи и ствара недалеко од Крагујевца, у селу Ботуње, где је 2009. године са супругом и полазницама његове школе писања, отворио "Клуб Видосав". У том Клубу гостовале су бројне угледне личности, међу којима и Филип Давид који је недавно представио своју књигу "Кућа сећања и заборава" за коју је добио НИН-ову награду. "Било је овде и изложби слика, концерата, расправа, сусрета разних врста и често се дуго остане после вечери да се дискутује. Нама је то битно. Иначе, правило Клуба гласи: Свако може изнети своје мишљење, под условом да не вређа друге", истиче Стевановић. Овај оспораван и цењен књижевник битним истиче и то, да је Клуб изграђен приватним средствима, без, како каже, динара помоћи општине Крагујевац, на чијој се територији налази, као и Републике и министарства. "То нама, ипак даје слободу, па радимо шта ми хоћемо, не зависимо ни од кога. Зовемо угледне људе, зовемо добре уметнике, ауторе који вреде и правимо програм кад се укаже прилика, дакле немамо неки годишњи програм. Ако се појаве тројица изузетних уметника, они имају овде гостовање, ако их нема тројица, онда нема ништа", нагласио је Стевановић. На питање зашто је Клуб отворио на селу, књижевник одговара зато што ту живи са супругом, али и зато што мисли, да и села треба да имају нешто. "Није то да би се они васпитавали, већ да сви имају приступ истој ствари. Ја мислим да уметност треба да буде практично место и доступна свима. С друге стране, чиме бисмо се бавили, једна глумица која не глуми и један писац, кога нигде нема, ако не сусретима с људима", рекао је Стевановић. Лична библиотека Стевановића од неколико хиљада књига, како је пре годину дана одлучио, после његове смрти биће поклоњена Народној библиотеци "Вук Караџић" у Крагујевцу, и то тако да књиге могу да се читају само у клубу "Видосав" у Ботуњу. Стевановић пише 53 године и аутор је тридесетак књижевних дела, бројних есеја, као и политичке биографије Слободана Милошевића, за кога аутор каже да је једини лик његових књига, који је без карактера. Подсећа да се Милошевићу није приклонио и да се са малобројном групом интелектуалаца борио против њега и његове политике националних подела, због чега је почетком 90-их година прошлога века био принуђен да затражи политички азил у Француској.

Прочитајте још:„Детективова ћерка“ роман који ће вас оставити без дахаМилена Милетић „чувар“ културе

У тој земљи постаје познат писац, добија држављанство и Орден витеза реда уметности и литературе за целокупно књижевно дело. На француском језику има 12 књига. "Стицајем околности прошао сам добро, моје књиге су успевале, ја сам се четири пута враћао на сцену. Све су махом успеле, преведене су на разне друге језике. Мени је тамо било лепо, мада је требало да ми буде ружно. Догодило се да они који су ме протерали да су ми учинили услугу. И ја мислим нехотице, али су ми заиста учинили услугу", рекао је Стевановић. Неки од Стевановићевих романа су "Дневник самоће", "Шта птица каже", "Нишчи", "Снег у Атини", "Љубавни круг", "Тестамент" за коју је освојио НИН-ову награду.. Извор: Танјуг