Правда

"Као да су сви у Немачкој, Француској и другим земљама прогутали неку таблету за коју мисле да им је прочистила душу. Затворили су ту причу. Готово да ми је више пријао напад организованих група које су ме чекале пред Националним театром у Ослу (где му је уручена угледна Ибзенова награда) од тог ћутања Запада", рекао је Хандке. Говорећи о мотивацији да тако дуго остане посвећен одбрани "погрешно схваћеног и неправедно окривљеног српског народа" упркос притиску јавног мњења, Хандке је објаснио да је Србија за њега била непозната земља, али да је он у једном тренутку "знао да је немогуће да само једна страна, један народ буде крив за све". "За медије у западном свету, Србија је била нека врста црне рупе... Упитао сам се шта се догађало са Србима у Крајини и БиХ, пошто су се нашли у другој држави и осетили као грађани другог реда. Желео сам да ту допутујем и да заједно са њима све то осетим", рекао је Хандке. Аустријски писац, чија су дела била обавезна литература на студијима књижевности на факултетима још крајем 20. века, истакао је да данашњем свету недостаје покрет отпора против фашизма. "Фашизам, каквим га у историји знамо, може да се савлада. У то време фашизма постојали су озбиљни покрети отпора. А, данас не постоји никакав покрет отпора", закључио је Хандке. Он је оценио да политичари данас, уместо да доприносе напретку, раде управо супротно - "отварају жаришта и онда манипулишу ровитим, напетим ситуацијама". На питање како гледа на то што је сматран човеком Слободана Милошевића, Хандке је одговорио: "Посетио сам га у затвору. Посетио бих и друге. Посетио бих и Клинтона, али он, нажалост, није у затвору".

Прочитајте још:

• Хандке: Београд никада није био мрачно гнездо Балкана
• Хандке пешице обилази манастире око Велике Хоче
• Најзад заслужено признање за Михалкова и Хандкеа

Извор: Срна