Правда

После неколико недеља застоја, јуче је на седници Владе коначно договорено како ће прецизно изгледати процес отпуштања утврђених вишкова запослених у државној управи, здравству, просвети, судству... - Застој је трајао десетак дана јер већина министара није била спремна да коначно крене у оно што је већ раније договорено. Министарство за државну управу дало је општу анализу, а затим су и сва министарства радила на прецизним плановима за своје секторе. Међутим, цела акција се у једном моменту потпуно разводнила и очигледно је да је зелено светло морао да да сам премијер - објашњава извор из Немањине 11. Ти планови су засад означени као службена тајна да не би изазвали панику међу запосленима у јавној управи. Ипак, према незваничним информацијама, анализе показују да највише вишкова има у здравству, просвети и судству. Имамо, на пример, чак 16 судија више на 100.000 становника него што је то европски просек. С друге стране, плате у судству веће су 25 одсто него просечна плата у сектору државе. Ипак, највећи проблем је што чак 30 одсто запослених на нивоу свих судова у Србији чини помоћно особље, тј. радници који не учествују у решавању судских предмета. Сличан проблем дешава се и са здравством. Нездравствено особље чини 24 одсто свих запослених у том сектору. Имамо и вишак лекара опште праксе, али и озбиљан мањак лекара специјалиста, стоматолога и фармацеута. Подсетимо, рационализација јавне управе једна је од најважнијих реформи које Србија мора да спроведе до 2018. године. Према актуелном споразуму са ММФ, средства која држава издваја за запослене у јавном сектору морају у наредне три године да чине до седам одсто БДП. Након смањења плата у јавном сектору, ти трошкови су сада око 8,5 одсто БДП. У меморандуму о економској политици који је Влада доставила ММФ-у број запослених би у 2018. требало да буде 15 одсто мањи него данас. Нико од министара јуче није желео да коментарише договор.